Полазиште за радионицу је тематска изложба Хлеб и дом, ауторке Магдалене Ивковић, вишег кустоса Музеја града Београда, која говори о народним обичајима и традиционалним декоративним тканинама. Овом изложбом у Конаку кнегиње Љубице представљен и део колекције текстилних предмета - дозидница из етнолошке збирке Музеја града Београда.

Дозиднице или куварице су декоративна платна са занимљивим натписима, која одражавају друштвени и економски живот породице и пружају многобројне информације о једном времену - на њима се могу прочитати поруке о начину живота, жељама и навикама, а истовремено се може пратити развој језика и стиха, стил одевања и уређивања простора. Почетком ХХ века, по угледу на Запад (Немачку, Холандију и Аустроугарску) дозиднице увелико улазе у употребу, а мода њиховог коришћења брзо се, преко Војводине и Београда, ширила ка Шумадији и даље. Деценијама су биле саставни део покућства готово сваког варошког дома, али и у сеоским срединама у којима су се задржале до деведестих година ХХ века.

Дозиднице или куварице наших бака, одувек копиране са старих мустри и шаблона, говориле су "онако како треба да буде":

Куварице, мање збори, да ти ручак не загори.

Како голуб голубици гуче, тако и ја љубим моје мило луче.

Нове куварице, које пре 12 године започиње да смишља, црта и везе Ленка Зеленовић коначно проговарају савременим језиком о "ономе како јесте":

Брда смећа све су већа.

Од разних ТВ-реалита глава ми к'о згужвана пита.

После обиласка поставке, анализе текстова, цртежа или украса на изложеним дозидницама, задатак сваког учесника је да смисли римовану личну поруку, илуструје је и фломастерима пренесе на платно и тако направи ''нову куварицу''. Оне ће бити изложене на постојећој изложби и постати потенцијални експонат за ширу употребу.