Током Првог светског рата престоница Краљевине Србије - Београд, преживео је две аустро-угарске окупације. Прву, тринаестодневну у децембру 1914, и другу, многу дужу и трагичнију, од средине октобра 1915. до новембра 1918. године.

Град је изложен систематском терору, денацификацији, пљачки, а Београђани су преживели Голготу егзистенцијално угрожених, понижених и гладних становника града коме је пресуђено да постане тријумфални симбол и добитни улог Хабзбуршке монархије.

Прича о страдању, судбини појединаца, цивила, пре свега жена и деце, као и о варварству и одсуству историјске одговорности егзекутора је, чак и у колективној свести победничких српских ратника потиснута у други план и до данашњих дана скоро заборављена.