Поновни процват живота на теловима - становање на територији Београда у бронзано доба

  • Предавач: доц. др Марија Љуштина, Филозофски факултет у Београду
  • Локација: Конак кнегиње Љубице, Кнеза Циме Марковића 8
  • Датум: понедељак, 2. март, 2015, у 18ч

За разлику од каменог доба, током ког се точак (пра)историје кретао лагано, метална доба и млађу праисторију карактеришу убрзане друштвене промене. Неке од манифестација тих промена релативно су лако препознатљиве у материјалној култури. Добар пример су технолошке иновације, каква је освајање нових материјала (бакра, злата, бронзе) и њихово увођење у ширу употребу. Са друге стране, бронзанодопске заједнице оставиле су трагове које се у археолошком запису, у доброј културно-историјској традицији, препознају као тзв. керамичке археолошке културе, где се запис најлакше дешифрује на керамици - материјалу којим је човек суверено владао већ миленијумима.

О простору у ком је стваран тај керамички материјал, где се становало и обављале друге активности, зна се неупоредиво мање. Сагледавајући бронзано доба у целини, од половине III миленијума пре нове ере до првих векова I миленијума пре нове ере, територија Београда дала је целовитију слику о погребној пракси. Насеља која су "хранила" та гробља знатно су слабије истражена. Изузетак од тог правила представљају вишеслојна насеља типа тел, која су у развијеној фази бронзаног доба поново постала атрактивна за насељавање. Ова насеља на лесним терасама на обали Дунава била су важни пунктови у циркулацији људи и добара. Она су формирана у време када у егејском свету на југу Балканског полуострва процват доживљавају "цивилизације палата". Подаци којима данас располажемо указују да је раскош критско-микенских палата у области "београдских става" замењена насељима по мери обичног човека, чије су активности биле директно везане за велику реку.

back to top

Дешавања