О простору у ком је стваран тај керамички материјал, где се становало и обављале друге активности, зна се неупоредиво мање. Сагледавајући бронзано доба у целини, од половине III миленијума пре нове ере до првих векова I миленијума пре нове ере, територија Београда дала је целовитију слику о погребној пракси. Насеља која су "хранила" та гробља знатно су слабије истражена. Изузетак од тог правила представљају вишеслојна насеља типа тел, која су у развијеној фази бронзаног доба поново постала атрактивна за насељавање. Ова насеља на лесним терасама на обали Дунава била су важни пунктови у циркулацији људи и добара. Она су формирана у време када у егејском свету на југу Балканског полуострва процват доживљавају "цивилизације палата". Подаци којима данас располажемо указују да је раскош критско-микенских палата у области "београдских става" замењена насељима по мери обичног човека, чије су активности биле директно везане за велику реку.