Развој земљорадње уз сточарство доприноси стабилизацији живота у старијем гвозденом добу. Насеља која су релативно добро очувана могу се сврстати у три типа. Најбројнија су неутврђена равничарска насеља сезонског карактера, која се подижу на високим речним обалама. Становало се у земуницама и полуземуницама, али и надземним кућама.

(Шљункара, Асфалтна база) Насеља која су подигнута на узвишењима као што су телови и градине, заштићени су одбрамбеним рововима или шанчевима. (Белегиш Шанчине) Присуство Келта у млађем гвозденом добу, откривамо преко гробова из Карабурме и Роспи Ћуприје, Нових Бановаца, Земуна, Прогара... Келти су најчешће бирали равничарскe терене на обалама великих река, на ком су оснивали привремена насеља. Трагови ових насеља из 3. века п.н.е. још нису откривени.

Први трагови стамбених објеката Скордиска у Подунављу датирају из времена краја II и почетка I века п.н.е. Своје домове граде у оквиру утврђених насеља, тзв. оппидума, (СтариСланкамен) као и ван њих, на отвореном, равном простору у мањим насеобинским заједницама, типа мањих села.

Предавање има за циљ да приближи свакодневни живот гвозденодопског човека Београда и околине.