Утврдивши своју власт, Римљани су морали да се окрену ка проблему издржавања војске, управног апарата и становника чији је прилив био све већи. Било је неопходно оживети замрлу привреду, пре свега пољопривредну производњу. Природне карактеристике области око Сингидунума погодовале су развоју пољопривреде, као можда основне гране привређивања и пре римског освајања. Основно занимање већег дела староседелачког становништва била је земљорадња, коју су унапредили прихватањем нових техника обраде и нових алата које су донели Римљани.

Доласком Римљана и у руралним областима долази до прекида са традиционалним облицима живота. Носиоци нових видова организације и експлоатације земљишта постају пољопривредна имања, виле рустике, које се оснивају на ширим градским територијама. Ни Сингидунум није био изузетак. Изглед и живот у римском Сингидунуму можемо замислити и реконструисати на основу бројних података о римским градовима на тлу балканских провинција и археолошких истраживања у оквиру археолошког налазишта антички Сингидунум. Међутим, велика непознаница остаје његова шира територија, јер су археолошка истраживања у руралној области била ретка и мањег обима. Истраживања на археолошким локалитетима „Врела“, „Калеми“, „Катића њиве“, „Баташина“,..., која су у другој половини ХХ века спроводили археолози Народног музеја, Музеја града Београда и Завода за заштиту споменика културе града Београда, тек су загребла по површини овог проблема. Иако непотпуна, ова истраживања су од изузетног значаја за разумевање свакодневног живота ван зидина моћног Сингидунума.