Пошта Србије развијала се упоредо са развојем државе Србије, а њен развој зависио је од повећања популације и писмености, а правилно и успешно функционисање младе државе од брзог и тачног поштанског саобраћаја.

У 19. веку, са добијањем делимичне аутономије, Србија је почела да оснива и развија све институције потребне за функционисање државе - школе, болнице, штампарију, а међу њима, као подједнако важну и институцију поште.

Развој поштанског саобраћаја Србије, значајно је допринео и индустрализацији и модернизацији наше земље - увођење телеграфског саобраћаја 1855, јавног превоза путника кочијама 1866. и почетак рада јавног телефонског саобраћаја 1899. године. Од првих мензулана и пошта из 1840. године, које су биле претходнице данашњих модерних здања, протекло је много деценија, а од набавке коња за пренос поште, преко увођења кочија, железничког, бродског, аутомобилског и авионског преноса, Пошта Србије ишла је у складу са савременим токовима који су подразумевали брзу, тачну и ефикасну службу. Од 1865. и прве наменски зидане зграде поште (код Батал џамије), Пошта Србије подизала је зграде које су својим обликом, величином и организацијом простора омогућавале повећање продуктивности поштанско-телеграфско-телефонске службе. Многе од тих зграда данас су културна добра под заштитом државе.

Кроз причу о Пошти Србије пратићемо привредни и културни развој друштва и државе, као и на који начин је Пошта Србије, увођењем нових технологија, утицала на лични и друштвени живот појединца.