Захваљујући богатој заоставштини уметника, на првом месту Фонду Анастаса Јовановића из Музеја града Београда, у години обележавања јубилеја 200 година од рођења Анастаса Јовановића, сложена и вишеструка активност Анастаса Јовановића (1817–1899) сагледана је на нов начин у светлу савремене медијске културе и уметности.

Историчар Иван Келемен одржаће предавање на тему „Најстарије београдске златарско-јувелирске радње“, на коме ће бити речи о београдским златарско-јувелирским радњама као важном делу привредне историје града Београда, али и о златарско-јувелирском старом занату као важном сегменту културне баштине Србије. 

Изложба “Београдско сајмиште – повратак у будућност” је део већег пројекта Архитектонског факултета Универзитета у Београду и Музеја града Београда, који је покренут на иницијативу Секретаријата за инвестиције града Београда. Пројекат се реализује у оквиру мастер курса “Студио М02У – Пројекат – Партиципативни урбани дизајн” у коме су поред мастер студената, наставника и сарадника са Архитектонског факултета и кустоса из Музеја града Београда узели учешћа и бројне реномиране институције из јавног, приватног и друштвеног сектора, као и бројни професори и врхунски експерти из земље и иностранства.

Музеји као места неформалног учења, још од седамдесетих година 20. века, најпре у скандинавским и земљама западне Европе, заузимају све битније место као алтернативни простори стицања знања у којима се баштина користи као ресурс у образовању. Излазећи из дотадашњих, конзервативних оквира музејске делатности, у музејима почињу да се креирају наменски програми за посетиоце различитих узрасних категорија, највише за децу и младе.

Један од најважнијих и садржински најбогатијих ритуала животног циклуса је свадба. Свадбени обичаји младеновачког краја, који прате склапање брака углавном су исти или слични са онима у осталим деловима Шумадије и у другим областима насељеним србима. То се нарочито огледа у обредима прелаза невесте из једне породице у другу, као и у обредима увођења невесте у домаћи култ младожењиног дома.

Поводом недавно објављене књиге Друштва свога доба, аутора академика Василија Крестића и др Иване Спасовић, тема предавања у оквиру Трибине љубитеља историје Београда посвећена је сарадњи претеча САНУ са српским народом. Друштво српске словесности (ДСС) основано је 1841, као највиша установа науке и уметности српског народа, а од 1864. до 1886. деловало је под именом Српско учено друштво (СУД).