Музеј града Београда вас позива да посетите изложбу радова са конкурса Недеља стваралаца европске баштине, која је постављена у Галерији Карст Музеја Јована Цвијића, у периоду од 20. септембра до 6. октобра. Истовремено, изложба је отворена и у музејима у Нишу, Крагујевцу и Кикинди.
Конкурс је био међународни и организован је као део манифестације Дани европске баштине, под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.
На конкурс, који је спроведен преко Секције музејских педагога Музејског друштва Србије, су стигла 43 рада, од чега 24 писана, међу њима су једна песма и један стрип, а преосталих 19 су видео радови.
Пет радова је послато на даље такмичење, а у коначном избору су награђена два рада послата из Србије: Vampires among the Serbs, аутора Николе Михаиловског из Ниша и Иво Андрић, ауторке Мие Митровић из Београда.
Посетите изложбу и сазнајте шта су деца и млади из Србије бирали као најинтересантније теме везане за баштину, како се односе према њој и како виде наслеђе места у којима живе, значајне личности свог краја или важне историјске догађаје.
Систематска археолошка ископавања у Стублинама обавља Музеј града Београда од 2010. године. До данас су ископани остаци пет неолитских кућа, двоструки систем ровова који су опасивали старије и млађе насеље, систем отпадних јама на јужној периферији насеља… Градски Музеј баштини вредну неолитску збирку која укључује и чувени групни налаз 43 винчанске фигурине, али и необично велики број података о начину живота, архитектури, економији, ритуалима, доколици…
Четвртак, 27. јун у 18 часова
Музеј града Београда, Музеј Јована Цвијића
Предавач: Симонида Зорић Јанчић, едукатор на креативним радионицама израде винтаге накита
У склопу пратећих програма изложбе Сецесија као инспирација, у четвртак, 27. јуна у 18 часова, Симонида Зорић Јанчић, едукатор на креативним радионицама израде винтаге накита, одржаће предавање на тему Креативност и симболика накита у доба сецесије.
Зашто је прича о накиту ар нувоа прича о врхунској декаденцији, али и изванредној суптилности, о умећу тумачења тананих симбола и знакова једног времена кроз сједињавање храбрих форми и још храбријих тема и употреби иновативних материјала? Како је тако кратак период у стилу израде накита оставио тако дубоке трагове, који се протежу и до данашњих дана? Луксузни накит ар нувоа је заправо био реакција на оно што се дешавало у француском друштву, пре него пуко истраживање уметничке визије и форме. У самом његовом центру се налазе жена, увек етерична, вилинска, али јака, као и флора и фауна какве до тада нису приказане. Сексуализована, путена и заводничка.
Ових бурних 15 година је унело толико свежине, иновативности и одважности, не само у изради накита, већ и на схватање функције декоративних предмета уопште. Сваки брош, свака огрлица, наруквица или минђуша једне даме је причала своју причу – само је требало знати читати тајне знакове боја, облика, приказа.
Четвртак, 20. јун у 18 часова
Музеј града Београда, Музеј Јована Цвијића
Предавач: Доцент др Викторија Алаџић, Грађевински факултет Суботица, Универзитет у Новом Саду
У склопу пратећих програма изложбе Сецесија као инспирација, у четвртак, 20. јуна у 18 часова, доцент др Викторија Алаџић са Грађевинског факултета Суботица, Универзитет у Новом Саду, одржаће предавање на тему Архитектура сецесије у Суботици.
Суботица је на крају 19. и почетком 20. века, у оквирима Аустроугарске царевине, прошла кроз најинтензивнији развој у својој досадашњој историји, захваљујући увођењу железнице 1869. године. Иако пољопривредног залеђа, развијала је урбану матрицу и грађанску свест, усвајајући новине из удаљених делова Европе. Осим робе која се извозила и увозила железницом, стизало је у град и знање захваљујући једноставнијем начину путовања него што је то раније био случај, и школовању Суботичана у градовима Европе. Почела је у архитектури примена нових грађевинских материјала: гвожђа, челика, бетона али и архитектонских стилова који су красили палате што су се градиле у центру града. На самом крају 19. века, изграђени су први објекти у стилу сецесије настале под утицајима из разних крајева Европе: Париза, Брисела, Минхена, Дармштата, Беча, али су најрепрезентативнији објекти изграђени у стилу мађарске сецесије, ослањајући се на богато мађарско фолклорно наслеђе.
Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Сецесија као инспирација:
Четвртак, 13. јун у 18 часова
Музеј града Београда, Музеј Јована Цвијића
Предавач: мр Бојана Поповић, музејска саветница, Музеј примењене уметности
У склопу пратећих програма изложбе Сецесија као инспирација, у четвртак, 13. јуна у 18 часова, мр Бојана Поповић, музејска саветница, Музеј примењене уметности, одржаће предавање на тему Мода: од сецесије до ар декоа.
Светске изложбе одржане у Паризу 1900. и 1925. године представљају и врхунце стилова сецесије и ар декоа. За тих двадесет и пет година, колико дели ове две изложбе, животне навике, потребе и идеали у многоме су се променили. Променила се и мода одевања, која је својеврсно огледало епохе којој припада. На примерима из наше средине пратићемо тај преображај, један од најбржих и најузбудљивијих у историји моде.
Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Сецесија као инспирација:
Уторак, 28. мај у 18 часова
Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат
Предавач: Јелица Јовановић, д.и.а, Docomomo Србија / Група архитеката
У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 28. маја у 18 часова, Јелица Јовановић, д.и.а, Docomomo Србија / Група архитеката, одржаће предавање на тему Нови Београд и нова територијалност Београда: пут од мочваре до новог града.
Након периода лутања, кризе финансирања, истраживања нових концепција и промене планова, након конкурса за урбанистичко решење централног дела Новог Београда, 1962. године се усваја „Регулациони план за подручје општине Нови Београд“. Тим чином започет је период од 20 година континуираног планирања и изградње Новог Београда као лабораторије урбанизма и највећег планираног и праћеног градилишта (Главички) у бившој Југославији. Наизглед је напуштена идеја новог главног града нове Југославије, предност се даје стамбеним блоковима, а урбанисти имају проблем да убеде радне организације да отворе своје пословнице и представништва на Новом Београду, доводећи у питање материјалну базу новог града. Касни изградња пратећих садржаја и сервиса, град се зонира и ослобађају се нови терени измештањем индустрије и железнице, уређују рекреативне површине. Град се припрема и као инфраструктурни резервоар старог Београда, чија се реконструкција увелико припрема, али већ крајем 1970-тих и почетком 1980-тих Нови Београд почиње да се посматра као локација за најјефтинију - условно речено - стамбену изградњу. О континуитетима и дисконтинуитетима у планирању у односу на претходне и следеће планове, техничким иновацијама, проблемима и изазовима у изградњи, те административним изазовима, постмодернистичкој критици и структурама које су са њом дошле – разговараћемо анализирајући фотографије (Новог) Београда из колекције Музеја града Београда.
Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда:
Уторак, 21. мај у 18 часова
Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат
У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 21. маја у 18 часова, биће одржана два предавања посвећена Емилијану Јосимовићу, академику, професору и ректору Лицеја и Велике школе и аутору првог плана регулације Београда унутар Шанца, из 1867. године.
Предавања која ће моћи да се чују су била излагана на скупу „О Емилијану Јосимовићу“, који је организаовало Удружења Изградња, 2018. године.
Др Катарина Јевтић‐Новаковић, дипл. инж. арх, професор струковних студија и Марија Дивац, маст. инж. арх, асистент, са Високе грађевинско‐геодетске школе у Београду говориће на тему Емилијанoва рукописна баштина, а затим ће др Драгана Ћоровић, дипл. инж. арх, доцент, са Шумарског факултета Универзитета у Београду, одржати предавање План Емилијана Јосимовића у контексту трансформације урбаног пејзажа Београда у 19. веку.
Предавање: ЕМИЛИЈАНOВА РУКОПИСНА БАШТИНА
Предавачи: др Катарина Јевтић‐Новаковић, дипл. инж. арх, професор струковних студија и Марија Дивац, маст. инж. арх, асистент, студент докторских студија, Висока грађевинско‐геодетска школа, Београд
Емилијан Јосимовић је аутор дела од којих многа представљају прве високошколске уџбенике у Србији. О квалитету и значају његове рукописне, уџбеничке баштине говори и то што се користилa и у 20. веку, а по прегледности цртежа и јасноћи мисли и данас може бити узор многим факултетским уџбеницима. Кроз овo предавање биће дат њен хронолошки преглед и посебно испраћени предговори у којима сâм аутор наводи разлоге писања и своје недоумице, и у којима отворено позива на критику, ради унапређења и исправки које би уследиле. Посебна пажња биће посвећена језичким недоумицама и проблемима са којима се сусретао уводећи нову терминологију.
Предавање: ПЛАН ЕМИЛИЈАНА ЈОСИМОВИЋА У КОНТЕКСТУ ТРАНСФОРМАЦИЈЕ УРБАНОГ ПЕЈЗАЖА БЕОГРАДА У 19. ВЕКУ
Предавач: др Драгана Ћоровић, дипл. инж. арх., доцент, Шумарски факултет Универзитета у Београду
Дело инжењера Емилијана Јосимовића (1823–1897), односно његов урбанистички план за Београд (1867), у овом предавању се истражује са гледишта трансформације урбаног пејзажа у току 19. века, односно стварања модерног града. Теоријске основе самог појма урбаног пејзажа су полазиште за свеобухватно проучавање трансформација физичког простора, а такође и средство за боље разумевање идеја које је Емилијан Јосимовић комуницирао својим делом. Јосимовићев рад испитује се кроз критику савременика, aли исто тако, кроз поређење са рецентним теоријским принципима регенерације пејзажа с краја 20. века.
Уторак, 14. мај у 18 часова
Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат
Предавач: др Владана Путник Прица, научни сарадник, Филозофски факултет Универзитета у Београду
У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 14. маја у 18 часова, др Владана Путник Прица, научни сарадник, Филозофски факултет Универзитета у Београду, одржаће предавање на тему Заборављени градитељи међуратног Београда.
Поставши престоница новоформиране Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Београд је током међуратног периода прошао кроз урбану трансформацију и модернизацију која је у великој мери дефинисала његов идентитет. Свој допринос изградњи Београда дали су многи архитекти запослени како у државним институцијама тако и у приватном сектору. О многима је у досадашњој историографији написан низ радова и монографија. Међутим, о извесном броју градитеља који су на различите начине допринели изградњи Београда зна се веома мало. Њихови животи и архитектонско стваралаштво нису до сада били предмет опсежнијих истраживања. Многи од њих су до скоро били у потпуности непознати. Ово предавање је зато посвећено управо неким од неправедно заборављених протагониста међуратне архитектонске сцене, попут Фрање Урбана, Катарине Марковић-Шајиновић и Алфреда Меламеда, али и других који су на само њима својствен начин утицали на архитектонски развој Београда.
Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда:
Уторак, 7. мај у 18 часова
Музеј града Београда, Ресавска 40б, први спрат
Предавач: Милена Зиндовић, дипл.инж.арх, M.Arch, Женско архитектонско друштво ЖАД
У склопу пратећих програма изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда, у уторак, 7. маја у 18 часова, Милена Зиндовић, дипл.инж.арх, M.Arch из Женског архитектонско гдруштва ЖАД, одржаће предавање на тему Жене у архитектури Београда између 1900. и 1960.
Жене архитекте активне су у Србији од почетка века и својим делима обележиле су нашу изграђену средину. Београд су у раздобљу од 1900. до 1960. обележиле жене архитекте различитих генерација, почев од разноврсног опуса Јелисавете Начић, прве жене архитекте у Србији. Након ње, број жена у архитектури полако али постојано се увећава из генерације у генерацију, и оне остварују подједнако значајне каријере као и њихове мушке колеге, чија су имена данас познатија и много чешће помињана. Жене су ауторке неких од најзнаменитијих објеката Београда. Kроз примере каријера и опус неколико жена, попут Јованке Бончић Kатеринић, Милице Kрстић, Данице Kојић, Милице Штерић, Атељеа ЛИK, можемо пратити и развој српске и београдске архитектуре у првој половини 20. века.
Позивамо Вас да присуствујете и осталим пратећим програмима у оквиру изложбе Стварање модерног Београда: од 1815. до 1964. из збирке Музеја града Београда:
Добродошли!
Музеј града Београда од 2011. организује манифестацију „Тржница идеја” са циљем да се успостави континуирана сарадња између предшколских установа и школа, с једне и установа културе, с друге стране, користећи баштину као образовни ресурс а музеје као места за учење.
На овогодишњој „Тржници идеја”, чији је домаћин Југословенска кинотека, представиће се 31 установа културе и организација које се баве едукацијом деце и младих: Железнички музеј, Народна банка Србије, Француски институт у Србији, Завод за заштиту споменика културе града Београда, ПТТ музеј / Пошта Србије, Музеј примењене уметности, Задужбина Илије М. Коларца, Музеј позоришне уметности Србије, Галерија слика „Сава Шумановић” у Шиду, Музеј афричке уметности, Библиотека града Београда - дечје одељење „Чика Јова Змај”, Историјски музеј Србије, Културно-образовни центар „Радионица под отвореним небом”, Народни музеј Кикинда, Народни музеј у Београду, Етнографски музеј у Београду, Музеј града Београда, Природњачки музеј, Музеј ваздухопловства - Београд, Београдска тврђава, Музеј Југославије, Музеј науке и технике, Дечји културни центар Београд, Центар за урбани развој, БАЗААРТ, Културни центар Београда, Југословенска кинотека, Студио - центар за културну едукацију, Завичајни музеј Књажевац, ЕдуАрт, Музеј савремене уметности.
Током целог сајамског дана посетиоци ће бити у прилици да се упознају са разноврсним едукативним програмима кроз штампане и видео материјале учесника, да разговарају са представницима установа културе, договоре конкретну сарадњу и опробају се у: изради оптичке играчке тауматроп; изради отисака сове ушаре; цртању природних појава у циљу подизања свести о значају очувања природе; писању старим писмима (хијероглифи и глагољица); симулацији летења односно управљања летелицом; употреби технологије проширене стварности; разликовању покућства и намештаја некад и сад; слагању слагалица (фотографије старог Београда и Земуна, репродукције слика Саве Шумановића, биљке, знамените личности са новчаница); бојењу шара са пиротских ћилима; креирању прича и басни уз помоћ драмских елемената; писању и слању писама и разгледница; рециклажи и редизајну; препознавању фраза/идиома типичних за српски језик уз помоћ илустрација; решавању квизова и енигматских задатака, игрању друштвених игара - Музејско благо - мисија спасавања и кенијске математичке игре Шисима, као и другим занимљивостима.
Такође, посетиоци ће моћи да присуствују представљању програма и алата за креирање фото и видео садржаја; причи о настанку и развоју железничког саобраћаја; реинтерпретирању дела савремене уметности; демонстрацији рада уређаја за анимацију; интерактивном приповедању народних прича и умотворина уз израду визуелних реквизита; упореби дигиталних алатки за израду on-line квиза; употреби уметничких дела за учење обичаја, ношњи и упознавања са различитим занимањима; учењу о наслеђу кроз реплике музејских предмета...
Као посебан део програма и додатни подстицај на сарадњу ресора образовања и културе планирана су и два предавања, у 11ч и у 15ч, у Свечаној сали Југословенске кинотеке.
Бројне наведене активности могу бити подстицај, а неке од њих и врло применљиви алати васпитачима и просветним радницима у раду са децом у вртићима и у настави.
Манифестација „Тржница идеја” отворена је и за индивидуалне посете, а понуда програма односи се на узраст од 3 до 18 година.
Очекујемо вас на дружењу и заједничком учењу и одрастању кроз игру у Југословенској кинотеци у Узун Мирковој бр. 1, у петак, 29. марта 2019, у периоду од 10 до 16 часова. Улаз је слободан.
Екипа Београда живи посетила Конак кнегиње Љубице и направила кратку репортажу.
Екипа Београда живи посетила Музеј Јована Цвијића и направила кратку репортажу.
На овом посебном плесно-музичком концерту представиће се млади плесни уметници и ансамбл предвођен талентованом виолинисткињом Ларисом Терешченко, која тренутно живи у Норвешкој.
Позивамо Вас на промоцију монографије
Мере града. Карте и планови из Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града Београда
Уторак, 27. новембар 2018, у 18 часова
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Београд
На промоцији ће говорити др Милан Попадић, др Александар Ђорђевић, Татјана Корићанац, директорка Музеја града Београда и ауторке, др Злата Вуксановић-Мацура и мср Ангелина Банковић.
Mонографија Мере града приказује карте и планове из Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града Београда, настале у времену од 1865. до 1969. године. Материјал садржан у књизи је првенствено анализиран са становишта урбанизма, архитектуре и урбане историје Београда. Намера ауторки је била да се истакне важност ове грађе и њене просторно-визуелне димензије у проучавању урбаног развоја града.
Карте и планови су често „украс“ неког текста у којем се обрађује „простор и место“, али без суштинског проучавања и разумевања информација које носе. Због тога је циљ ове публикације да, кроз презентовање слике и садржине историјских карата и планова Београда, укаже на важност повезивања мапа и наратива, односно на значај карата и планова за просторно-временску димензију прича о граду.
Књига је награђена је другом наградом на 27. интернационалном салону урбанизма, у категорији „Публикације“.
Улаз на промоцију је слободан.
На 27. интернационалном салону урбанизма, који је свечано отворен у Руми 8. новембра 2018. године, књига у издању Музеја града Београда, Мере града. Карте и планови из Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града Београда, чији су аутори др Злата Вуксановић-Мацура и мст Ангелина Банковић, награђена је другом наградом у категорији „Публикације“.
Клавирски квинтет Quintessenza, у саставу Даница Дујаковић (клавир), Ања Петковић и Дуња Петковска (виолине), Милена Брзаковић (виола) и Ангелина Живковић (виолончело), делује као студентски ансамбл две године. Основан у склопу наставе камерне музике на основним студијама извођачких одсека ФМУ, квинтет је врло брзо превазишао уобичајени ниво студентског извођења камерне музике, издвајајући се као један од најквалитетнијих и најупечатљивијих ансамбала у својој генерацији.
Музеј града Београда позива све кандидате заинтересоване за волонтирање у Музеју Иве Андрића на пословима везаним за рад са публиком и вођење посетилаца кроз музејску поставку, а који испуњавају следеће услове:
да пошаљу своју биографију и мотивационо писмо на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..
Кандидати који уђу у најужи избор биће позвани на разговор.
Кандидати који потпишу и испуне услове уговора у трајању од годину дана стичу право полагања кустоског испита.
Додатне информације можете добити на телефон Музеја Иве Андрића 011/3238-397 или на Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели..
Изложба „Сецесија – слобода стварања“ биће свечано затворена 10. јуна 2018. на Светски дан сецесије, чиме ће Клуб Лепота живота и Музеј града Београда први пут званично у Београду обележити овај дан и 50 година од отварања Музеја Јована Цвијића.
Кроз реч и слику путоваћемо кроз сецесију, време у којем је настајала, њеним специфичностима и крактеристикама у Београду и његовој архитектури. Дружићемо се уз документарни филм о Драгутину Инкиострију Медењаку, оцу дизајна и примењене уметности у Србији и аутору унутрашњег уређења дома Јована Цвијића.
Званично обележавање Светског дана сецесије у Београду започело је отварањем изложбе фотографија „Сецесија – слобода стварања“ током Ноћи музеја. У оквиру изложбе организоване су и три градске шетње, а за сам Светски дан сецесије припремљен је програм у Музеју Јована Цвијића.
Придружите нам се и у очаравајућем амбијенту Музеја уживајте у сецесији кроз причу и слику.
ЗВАНИЧНИ ПРОГРАМ ОБЕЛЕЖАВАЊА СВЕТСКОГ ДАНА СЕЦЕСИЈЕ
10. јун 2018, Музеј Јована Цвијића
11,30 – 11,55 Време сецесије, Мајда Сикошек
12,00 – 12,30 Стручно вођење кроз Музеј Јована Цвијића
12,45 – 13,10 Архитектура сецесије у Београду, Ангелина Банковић
13,15 – 13,45 Стручно вођење кроз Музеј Јована Цвијића
14,00 – 14,30 Документарни филм о Драгутину Инкиострију Медењаку, РТС
14,30 Додела награда за најбоље фотографије и затварање изложбе
У оквиру изложбе Сецесија – слобода стварања, Музеј града Београда и Клуб Лепота живота организују три градске шетње посвећене архитектури сецесије у Београду.
Шетајући уз причу две историчарке уметности, Мајде Сикошек и Ангелине Банковић, сазнајте како је Београд постајао модеран европски град, који је архитекта први у Београду применио елементе сецесије у свом раду, шта се шушкало по чаршији када је Јован Илкић одабран да пројектује хотел Москву, ко је човек који је наручио први модерни Робни магазин, да ли је у Београду постојао однос инвеститор – архитекта, које су све зграде у стилу сецесије и колико су специфичне, као и многе друге занимљиве детаље.
Процењено време трајања шетње је 2 сата.
Програм је бесплатан, а број учесника ограничен је на 30.