Изложба Поглед у Центар обухвата 211 радова 100 уметника и увид је у Графичку збирку Центра за графику. Настајала пуне две деценије, а започета са првим Издањима Центра и обогаћена поклонима уметника, Збирка данас броји преко 800 графичких листова укључујући дела уметника из различитих земаља.

Концерт је посвећен жртвама Другог светског рата, а наступиће гудачки квартет „Аnime".

У оквиру обележавања 200 година од рођења Анастаса Јовановића (1817-1899) Музеј града Београда је приредио изложбу Анастас Јовановић – Уметност и нови медији на којој ће посетиоци моћи да виде близу две стотине оригиналних радова уметника: цртежа, акварела, талботипија, фотографија, стереоскопских снимака и личних предмета из колекције Музеја града Београда.

Захваљујући богатој заоставштини уметника, на првом месту Фонду Анастаса Јовановића из Музеја града Београда, у години обележавања јубилеја 200 година од рођења Анастаса Јовановића, сложена и вишеструка активност Анастаса Јовановића (1817–1899) сагледана је на нов начин у светлу савремене медијске културе и уметности.

Пројектом "Plaisir d'amour" који се одржао а у оквиру Октобарског салона, Културни елемент и Музеј града Београда свечано су отворили другу по реду сезону ''Музички сводови Београда''.

У Конаку кнегиње Љубице перформансом „Штуке су долетеле у зору...“ Културни елемент је свечано затворио изложбу „Београдско сајмиште – повратак у будућност“. Кроз перформанс који је представљао спој музике и плеса и који директно кореспондира са самом изложбом желели смо да прикажемо велику машинерију која се надвила над Београдом и оставила трајне и неизбрисиве последице. Перформанс је конципиран са уверењем да се жртве и све трагично прекинуте судбине не смеју заборавити, а прича о Сајмишту и уништеној нади мора поново испричати.

Концертом ''Меланхолија'' представиле су се Катарина & Љубица дуо чији наступи су синтеза музике, књижевности, глуме, плеса и визуелних уметности. Другачијим и посебним програмом, дуо је публику очарао, завео и дотакао. Овим концертом свечано је затворена велика изложба ''Дирер и његови савременици'' у Музеју града Београда.

У сарадњи са 15-им интернационалним фестивалом харфе одржан је концерт под називом "До краја света".

У оквиру концертне сезоне "Музички сводови Београда" остварeна je сарадња са 15-им интернационалним фестивалом харфе. На првом концерту у оквиру те сарадње наступила је гошћа из Словеније Ева Томшич.

На програму су била дела Моцарта, Фореа и Хиндемита, а Ева је доказала да је достојна своје сјајне биографије и дипломе коју је стекла на Краљевском конзерваторијуму у Бриселу, у класи код познате светске харфисткиње, проф. Јане Боушкове.

У оквиру концертне сезоне „Музички сводови Београда“ наступио је знаменити британски хор „Voce chaimber choir“ из Лондона, под диригентском палицом светски признатог диригента Сузи Дигби. У име обележавања четристоте годишњице од смрти Вилијема Шекспира, хор је извео његове сонете, а у богатом програму публика је имала прилику да чује и дела Стевана С. Мокрањца.

У оквиру сезоне '' Музички сводови Београда'' изведен је концерт "Quod Fatum" посвећен Чајковском и његовом пријатељству са Надеждом фон Мек.

У сарадњи са Музејем града Београда a у оквиру концертне сезоне „Музички сводови Београда“ одржан је концерт под називом "Зимско путовање". На програму је био познати циклус Франца Шуберта - Зимско путовање. Програм су извели гости из Немачке, баритон интернационалне каријере Јулиан Орлисхаузен, као и наш прослављени пијаниста са сталним боравком у Келну, Борис Радуловић.

Након великог успеха концерта-представе о Чајковском под под називом Quod Fatum, Културни елемент у сарадњи са Музејем града Београда у оквиру сезоне „Музички сводови Београда“ је извео још једну концерт-представу из циклуса „Портрети композитора“. Кроз писма и музику, на првом спрату Конака кнегиње Љубице публици је представљена личност, али и стваралаштво једног од најгенијалнијих композитора у историји.

Концертом ''Дирер као инспирација'' 26. септембра са почетком у 19ч свечано смо отворили сезону под називом ''Музички сводови Београда''. На том концерту смо представили ансамбл Београдски барок који је свирао композиције с немачког говорног подручја из периода раног барока. Окружени изванредним делима Албрехта Дирера, посетиоци су били у прилици да можда по први пут уживо чују дела Розенмилера, Шмелцера и Муфата.

Историчар Иван Келемен одржаће предавање на тему „Најстарије београдске златарско-јувелирске радње“, на коме ће бити речи о београдским златарско-јувелирским радњама као важном делу привредне историје града Београда, али и о златарско-јувелирском старом занату као важном сегменту културне баштине Србије. 

Душанка Стајкић рођена је 1950. године у Темерину. Завршила је студије Руског језика и књижевности у Београду и већи део свог радног века провела је у Музеју града Београда. Сликарством се бави још од детињства, а прве кораке је направила на часовима ликовне културе у ОШ „Његош“, у Пожаревцу, код професора Војислава Недељковића, академског графичара. Опчињена галеријом Милене Павловић Барили у Пожаревцу, Душанка је дане проводила гледајући слике и упијајући необичне колористичке и фантастичне призоре наше славне сликарке.

Изложба “Београдско сајмиште – повратак у будућност” је део већег пројекта Архитектонског факултета Универзитета у Београду и Музеја града Београда, који је покренут на иницијативу Секретаријата за инвестиције града Београда. Пројекат се реализује у оквиру мастер курса “Студио М02У – Пројекат – Партиципативни урбани дизајн” у коме су поред мастер студената, наставника и сарадника са Архитектонског факултета и кустоса из Музеја града Београда узели учешћа и бројне реномиране институције из јавног, приватног и друштвеног сектора, као и бројни професори и врхунски експерти из земље и иностранства.

Изложба Београдско сајмиште – повратак у будућност представља завршну фазу истоименог пројекта организованог у сарадњи Музеја града Београда и Архитектонског факултета у Београду, а подржаног од стране УПГ Ноћ музеја. Изложбу су, под вођством својих профеора и кустоса Музеја града Београда, урадили студенти мастер студија Архитектонског факултета у Београду.

Музеј града Београда постоји без сопствене зграде већ пуних 115 година. Због тога су блага која се у Музеју чувају углавном скривена од очију посетилаца.

Изложба приказује три национална архитектонска конкурса спроведена ради добијања решења за нову зграду Музеја града Београда.