Музеј града Београда
Марија Стошић, кустос Музеја града Београда, аутор изложбе
Стваралаштво вајара Саве Сандића (1915–2016) може се пратити током више од 60 година његове дуге уметничке каријере. Дела приказана на изложби само су мали део његовог богатог скулпторског опуса и представљају поклон колекцију коју је 2008. уметник даровао Музеју града Београда. Том приликом, Сава Сандић нагласио је да поклоном, који чини 39 скулптура, жели да оствари спомен на свој рад и живот у Београду.
ЈП "Београдска тврђава" и Музеј града Београда, у оквиру манифестације Дани Београда 2017
мр Љубица Ћоровић, библиотекар саветник Библиотеке града Београда и Владимир Томић, виши кустос Музеја града Београда, аутори изложбе; Оливера Вучковић, ЈП "Беогрaдска тврђава", аутор програма.
Изложбом ће бити обележено 150 година од када су турске власти предале кључеве града Београда кнезу Михаилу Обреновићу. Овим догађајем почела је нова етапа у развоју Кнежeвине Србије, која је водила ка стицању државне самосталности.
Marc Pio Maximilen Salvelli и аутор
Гиле Фрагиле: Техничка продукција
У необичном историјско-друштвеном тренутку када се концепт интеграције земаља у Европску унију некима чини крајње промашен, а другима надасве потребан, здрав и логичан, хрватско-француско-италијански уметник Marc Pio Maximilien Salvelli представља се београдској културној средини великим циклусом „Метафоричан поздрав рађању Европе- work in progress“. Ради се о једном опсежном и слојевитом уметничком концепту, започетом још 1993, који је пре Београда представљен у Паризу, Мадриду, Риму, Љубљани, Загребу, Сарајеву и другим европским градовима.
Музеји као места неформалног учења, још од седамдесетих година 20. века, најпре у скандинавским и земљама западне Европе, заузимају све битније место као алтернативни простори стицања знања у којима се баштина користи као ресурс у образовању. Излазећи из дотадашњих, конзервативних оквира музејске делатности, у музејима почињу да се креирају наменски програми за посетиоце различитих узрасних категорија, највише за децу и младе.
Један од најважнијих и садржински најбогатијих ритуала животног циклуса је свадба. Свадбени обичаји младеновачког краја, који прате склапање брака углавном су исти или слични са онима у осталим деловима Шумадије и у другим областима насељеним србима. То се нарочито огледа у обредима прелаза невесте из једне породице у другу, као и у обредима увођења невесте у домаћи култ младожењиног дома.
Поводом недавно објављене књиге Друштва свога доба, аутора академика Василија Крестића и др Иване Спасовић, тема предавања у оквиру Трибине љубитеља историје Београда посвећена је сарадњи претеча САНУ са српским народом. Друштво српске словесности (ДСС) основано је 1841, као највиша установа науке и уметности српског народа, а од 1864. до 1886. деловало је под именом Српско учено друштво (СУД).
др Славица Крунић и Милорад Игњатовић, аутори каталога и изложбе; Славиша Савић, дизајн каталога и изложбе
Највреднији предмети из богате Збирке за антику Музеја града Београда, њих око 200, који ће бити изложени у Конаку кнегиње Љубице. Разноврсношћу облика живописно говоре о занатским и уметничким тежњама античког света, о времену у коме се на овом простору рађао први Град, о интересовањима и култури његових становника, моди, као и о потреби појединца тога доба да јавно изразе своје богатство, благостање, заслуге и статус у друштву.