Стваралаштво вајара Саве Сандића (1915–2016) може се пратити током више од 60 година његове дуге уметничке каријере. Дела приказана на изложби само су мали део његовог богатог скулпторског опуса и представљају поклон колекцију коју је 2008. уметник даровао Музеју града Београда. Том приликом, Сава Сандић нагласио је да поклоном, који чини 39 скулптура, жели да оствари спомен на свој рад и живот у Београду.

Изложбом ће бити обележено 150 година од када су турске власти предале кључеве града Београда кнезу Михаилу Обреновићу. Овим догађајем почела је нова етапа у развоју Кнежeвине Србије, која је водила ка стицању државне самосталности.

У необичном историјско-друштвеном тренутку када се концепт интеграције земаља у Европску унију некима чини крајње промашен, а другима надасве потребан, здрав и логичан, хрватско-француско-италијански уметник Marc Pio Maximilien Salvelli представља се београдској културној средини великим циклусом „Метафоричан поздрав рађању Европе- work in progress“. Ради се о једном опсежном и слојевитом уметничком концепту, започетом још 1993, који је пре Београда представљен у Паризу, Мадриду, Риму, Љубљани, Загребу, Сарајеву и другим европским градовима.

Музеји као места неформалног учења, још од седамдесетих година 20. века, најпре у скандинавским и земљама западне Европе, заузимају све битније место као алтернативни простори стицања знања у којима се баштина користи као ресурс у образовању. Излазећи из дотадашњих, конзервативних оквира музејске делатности, у музејима почињу да се креирају наменски програми за посетиоце различитих узрасних категорија, највише за децу и младе.

Један од најважнијих и садржински најбогатијих ритуала животног циклуса је свадба. Свадбени обичаји младеновачког краја, који прате склапање брака углавном су исти или слични са онима у осталим деловима Шумадије и у другим областима насељеним србима. То се нарочито огледа у обредима прелаза невесте из једне породице у другу, као и у обредима увођења невесте у домаћи култ младожењиног дома.

Поводом недавно објављене књиге Друштва свога доба, аутора академика Василија Крестића и др Иване Спасовић, тема предавања у оквиру Трибине љубитеља историје Београда посвећена је сарадњи претеча САНУ са српским народом. Друштво српске словесности (ДСС) основано је 1841, као највиша установа науке и уметности српског народа, а од 1864. до 1886. деловало је под именом Српско учено друштво (СУД).

Највреднији предмети из богате Збирке за антику Музеја града Београда, њих око 200, који ће бити изложени у Конаку кнегиње Љубице. Разноврсношћу облика живописно говоре о занатским и уметничким тежњама античког света, о времену у коме се на овом простору рађао први Град, о интересовањима и култури његових становника, моди, као и о потреби појединца тога доба да јавно изразе своје богатство, благостање, заслуге и статус у друштву.