Трибине 2015.

  • Предавач др Злата Вуксановић-Мацура, диа
  • Location Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Date понедељак, 2. новембар 2015, у 18ч
×There is no translation available.Становање Београђана у време између два светска рата јесте комплексна и контрастима испуњена тема. Крај Првог светског рата означио је потпуно нову етапу у развоју Београда, с новим околностима и захтевима. Завршетак рата и нове функције престонице, довели су до брзог популационог раста и скоковитог урбаног развоја, док је стамбена криза, као и у другим европским градовима, била веома изражена.
  • Предавач др Дејан Радичевић, Филозофски факултет у Београду
  • Location Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Date понедељак, 5.октобар 2015, у 18ч
×There is no translation available.Грађа за проучавање становања у средњовековном Београду и најближој околини заснована је на резултатима археолошких истраживања спроведених током друге половине прошлог века. У предавању ће бити размотрена расположива грађа, од старијих истраживача већ систематизована на начин који, с једне стране, омогућава њену прегледност, а, с друге стране - увид у елементе архитектуре и конструкцију различитих објеката за становање. 
  • Предавач др Стефан Поп-Лазић, Археолошки институт у Београду
  • Location Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Date понедељак, 14. септембар 2015, у 18ч
×There is no translation available.Ширењем римске власти у области Подунавља током I века настају бројна насеља уз војне постаје. Насеља настала уз легијске логоре даље се развијају у значајне градове на рубовима Царства који добијају статус муниципијума, а потом и колонија.
  • Предавач Антонија Ропкић
  • Location Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Date понедељак, 1. јун 2015, у 18ч
×There is no translation available.Римско освајање Балкана донело је велике промене у свим сферама живота. Освајањем ових простора Рим је присвојио и започео експлоатацију огромних природних ресурса, организовао и контролисао проток људи и робе. У циљу заштите територија и интереса, подизана су војна утврђења, развијана мрежа путева, оснивана насеља. Римско освајање ових простора носило је са собом нове идеје и нове облике организације простора какве староседелачко становништво није познавало.
  • Предавач мр Адам Црнобрња, Народни музеј у Београду
  • Location Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Date понедељак, 4. мај, 2015, у 18ч
×There is no translation available.Након више миленијума развоја насеља који је текао готово ''природним'' путем, мењајући се спонтано и прилагођавајући се у ходу географским одликама терена, опасностима које су се надвијале над становнике, напредујући заједно са развојем економије и пратећи уопште потребе и развој заједница које су у њима живеле, од првога века наше ере на тлу Београда долази до наглог преокрета. Римским освајањима наших крајева, а тиме и Београда, по први пут долази до присилне инсталације увежене урбане матрице. Моћна нова империја није пуно пажње полагала на постојеће традиције становања и организације простора од раније присутне код аутохотоног становништва.…
  • Предавач Драгана Стојић, археолог, Музеј града Београда
  • Location Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Date понедељак, 6. април, 2015, у 18ч
×There is no translation available.Гвоздено доба обухвата први миленијум пре н.е. То је раздобље када је човек овладао технологијом израде предмета од гвожђа, време миграционих кретања и социјалног раслојавања. Богати тумули са импортованм прилозима сведоче о контактима са архајском Грчком културом и издвајању друштвених група високог статуса.
  • Предавач доц. др Марија Љуштина, Филозофски факултет у Београду
  • Location Конак кнегиње Љубице, Кнеза Циме Марковића 8
  • Date понедељак, 2. март, 2015, у 18ч
×There is no translation available.За разлику од каменог доба, током ког се точак (пра)историје кретао лагано, метална доба и млађу праисторију карактеришу убрзане друштвене промене. Неке од манифестација тих промена релативно су лако препознатљиве у материјалној култури. Добар пример су технолошке иновације, каква је освајање нових материјала (бакра, злата, бронзе) и њихово увођење у ширу употребу. Са друге стране, бронзанодопске заједнице оставиле су трагове које се у археолошком запису, у доброј културно-историјској традицији, препознају као тзв. керамичке археолошке културе, где се запис најлакше дешифрује на керамици - материјалу којим је човек суверено владао већ миленијумима.
  • Предавач Милош Спасић, кустос Збирке за праисторију, Музеј града Београда
  • Location Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Date понедељак, 2. фебруар, 2015, у 18ч
×There is no translation available.Историја продукције простора, становања и архитектуре предсатавља миленијумски наратив, који се често поетично описује као ход од пећине до палате. Тај процес ипак није линеаран. Постоје заједнице, које никада нису живеле у пећинама; постоје и оне које су некада живеле у пећинама, а затим почеле да граде куће; има и оних које никада нису градиле палате. Тако се продукција простора у многоме разликује од места до места, од културе до културе, од времена до времена... С тим у вези, нити је пећина полазиште, нити је палата коначно исходиште. Тумачења о разлозима за почетак организовања заједничког живота…