Дигитална солидарност
Дешавања
1. Дипломирали сте на одсеку за туризмологију у Београду те, осим са личне, тако и са професионалне стране разумете значај археолошког налазишта Винча - бело брдо. Колико је, по Вашем мишљењу, важно поновно покретање процеса ископавања на једном од најважнијих европских и светских локалитета?
Да би наше савремено друштво уопште знало у ком правцу треба да иде, које су могућности његовог напретка и развоја, мора да зна одакле је кренуло, како су изгледала уређена друштва прије нас. Имамо ту срећу да нам је испред носа једна од најрепрезентативнијих праисторијских насеобина и друштвених организација на свијету - у свакој држави би на пољу културе, образовања и васпитања проучавање, презентација и промоција тог феномена постала најприоритетнија тема. Од винчанске културе имамо много да научимо, они су били самоодрживи, еколошки беспрекорни, очигледно несклони организованом насиљу, и њихова култура је као таква опстала скоро хиљаду година. Таква цивилизација заправо је футуристичка, без обзира што је древна.
2. Отац Вам је био колега великог археолога и антрополога Драгослава Срејовића и археолога Милоја Васића, и сарађивао са Археолошким институтом. Колико сте радили заједно и научили од њега о теми и значају археологије?
Отац ме је углавном водио на рибање. Али, ту смо разговарали о свему и свачему, он ме научио да треба да радим само посао који волим без обзира колико је или није исплатив. Сјећам се да ме водио на Пиву, гдје су циглу по циглу, под вођством Завода за заштиту споменика из Београда раставили читав манастир и измјестили га из будућег акумулационог језера, на безбједну висину. Чудио сам се како се фреске успјешно скидају са зида и касније враћају на нову локацију. Та магија прошлости, коју археолози и рестауратори својим рукама оживљавају предамном, очигледно је оставила трајне посљедице на мене.
Отац је био посвећен археологији, објавио је преко 50 научних радова, његове двије књиге можете наћи у конгресној библиотеци у Вашингтону, као дио светске културне баштине. Али ипак, највише је волио да обуче чизме и јури по терену, његова љубав према природи, терену, мору, залеђу Боке, била је невјероватна. Сва села је обишао пјешке, сваку кућу је знао и сваког човјека. И сви су знали њега.
3. Знамо да сте велики обожавалц винчанске културе. Колико сте често долазили овде у млађим данима и да ли видите и осећате промене у односу на неки период иза нас?
Долазио сам довољно да примјетим да су промјене планске, стручне и добре, површина истраженог и рекногосцираног терена расте, откупјују се парцеле од околних становника, види се да постоји брига, план, стратегија.
4. Када је током лета кренула нова ера радова на археолошком налазишту, донирали сте покућство за једну од винчанских кућа. Да ли су то углавном били експонати које је Ваш отац пронашао током рада или сте и Ви сами сакупљали? И зашто сте се одлучили да их уступите?
Ма неее, то покућство и гардероба су реплике, радили смо их својевремено, 2011. мој другар и археолог Ненад Тасић и ја уз помоћ литературе и костимографа за потребе пројекта „Културно умјетничко друштво Винчанци” у ком смо покушали да реконструишемо амбијент и симулирамо њихову пјесму, игру и обичаје. Предуго су те реплике чучале у мом магацину, а сада ипак имају неку сврху, чак врше одређен магијски посао - утичу на повољан развој догађаја, одлука и остварење мојих снова.
Да су то којим случајем били оригинали, не би ни секунде били код мене. Држати у приватној колекцији макар један дан артефакте старе 7.000 година је равно криминалу. То је светска баштина и као таква мора да буде у власништву државе.
5. Чули смо да имате неке занимљиве идеје за размену знања, студената и научника па смо хтели да Вас питамо – да се Ви апсолутно питате, шта бисте урадили са археолошким налазиштем и музејем?
Не бих ништа на локалитету посебно дирао, археолози асполутно знају шта ту треба да се ради, не бих се правио паметан, само бих им дао новца за пројекте колико им треба. То су људи скромни, посвећени, сваки динар ће се потрошити паметно и намјенски.
Али бих, поред налазишта, направио реплилку винчанскиог насеља - које би било намјењено за „културнонаучни” туризам. Модерном, писменом туристи није довољно само да има смјештај, пансион и плажу. Треба му неки садржај, он има изражене културне потребе. А овдје би могао, на безбједној удаљености од самог налазишта - да свој одмор проживи животом неолитског човјека. Нешто као што је раније био „Club Mediterane”, француски туристички концепт повратка природи, али овдје са јасним, врло прецизним, више хиљада година старим концептом живота, са археолошким налазиштем у близини. Примјењена наука као контролисана, одржива туристичка понуда. У свијету су то назвали „Edutainment“.
6. Својевремено сте основали КУД “Винчанци” и споменули сте да бисте волели да се обнови, али овај пут под кровом Археолошког налазишта. Да ли је ускоро на реду следећи уметнички корак у том смеру и који су планови?
С обзиром на то да ми је намјера да развијам тај пројект мало амбициозније, са експертима из области палеосоциологије, палеоетнологије, палеомузикологије, онда ми се учинило да је једино што има смисла, развијати то под кровом налазишта Винча.
Моја је жеља да са неке креативно-умјетничке стране баш ја то водим, па је најоптималније да са свих страна будем окружен експертима, археолозима којима је винчански човјек и струка и опсесија, да бисмо напокон баш ми успјели да направимо толико дуго тражену и сањану фузију науке и умјетности, миљеницу свих муза.
Наравно, потребни су и људи који су експерти у менаџерисању и амдиминстирању тако опсежног пројекта, ми стално подћењујемо тај важан аспект дјеловања.
Ако успијем у свом науму, сигуран сам да би и мој покојни отац Илија Пушић, макар post mortem постао поносан на мене, а ко зна можда чак и Професори Драгослав Срејовић и Милоје Васић. Заправо, треба дјеловати баш као да треба да полажемо овај велики испит пред њима.
Позивамо вас на стручно вођење кроз изложбу "Седименти и сентименти", аутора Владимира Лалића. Музеј града Београда - Ресавска 40б.
Вођење ће одржати историчарка уметности, оснивач и кустос галерије X витамин - Ксенија Маринковић, уз присуство аутора.
Hедељa – 22.11.2020. са почетком у 13ч
Уторак – 24.11.2020. са почетком у 14:30 и 16:00ч
Средa – 25.11.2020. са почетком у 13:00ч
Београдски Месец Фотографије 2020.
Александар Славковић
„Србија — лепа и слепа“
Трајање изложбе: од 14.11. до 14.12. 2020.
Отварање: субота 14. новембар у 17 часова
Музеј Града Београда – Музеј Младеновца
Краља Александра Обреновића 69, Младеновац
Поштовани,
Београдски месец фотографије и Музеј Града Београда – Музеј Младеновца
Са задовољством вас позивају на нову изложбу Александра Славковића „Србија - лепа и слепа“. Изложба ће бити отворена у суботу, 14. новембра од 17 до 19 часова у Музеју града Младеновца (Краља Александра Обреновића 69, Младеновац).
Присуство на отварању изложбе биће могуће једино уз ношење заштитне маске и поштовање актуелних мера ради спречавања ширења Ковида19.
„Србија — лепа и слепа“ је визуелни дневник без почетка и краја, о парчету земље на Балкану и људи ма који ту живе. Овај документарни пројекат истражује свакодневницу, привилегије и последице живота у недефинисаном систему вредности. Говори о једној држави у транзицији, заглављеној између турбулентне прошлости и неизвесне будућности, немоћној да направи разлику измесна и стварности. На крају, ово је прича о друштву и појединцу, и њиховој борби да се одрже на површини немирног океана.
**
Александар Славковић је 27-годишњи фоторепортер и документарни фотограф из Србије. Након дипломирања на Високој хотелијерској школи и неколико хотелских послова, почео је да се занима за документарну фотографију и визуелно приповедање прича као најбољи начин истраживања света.
Након 3 године као freelance фотограф, почео је сарадњу са медијском компанијом “ Ringier Axel Springer“ у Београду.
Године 2019. добио је стипендију од ВИИ академије у Сарајеву да похађа интердисциплинарни семинар за наративну и документарну праксу, заједно са 14 фотографа из шире балканске регије.
Његов рад објављиван је у познатим српским часописима „НИН“ и „Време“, као и неколико интернет магазина и публикација.
Уторак, среда, петак, недеља: 10 – 17 часова
Четвртак, субота: 10 – 20 часова
Владимир Лалић ће се 13. новембра представити београдској публици на целом првом спрату Музеја (око 800квм) са новом неизлаганом серијом радова на плексигласу, интерактивним „сите специфиц“ инсталацијама, као и са радовима из прошлих фаза, за које је више пута награђиван. Лалић је најмлађи аутор који је добио част да излаже самостално у овом важном здању.
Након многобројних изложби у Паризу, Нјујорку, Сингапуру, Трсту и Београду, уметник нам на овој изложби представља рецентне радове који су резултат експериментисања са новим медијумима и материјалима, али и старије радове, а све их обједињује Лалићев цртачки рукопис и осећај за драматичне композиције. У новим радовима употребљава уместо папира плексиглас, правећи од више плоча слојевите цртеже-објекте, који поред линије и боје одају и утисак треће димензије, као и игру преламања сенки. Посебан нови сегмент у његовом стваралаштву сачињавају и звучно-визуелне инсталације, видео радови, објекти са ЛЕД расветом и имплементираним звучницима „ците специфиц“ инсталације у мраку, које чине ову изложбу и интерактивном. Свака соба представља посебан сегмент његовог ауторства. У једној од соба ће бити изложени цртежи на плексигласу у потпуном мраку, где ће посетиоци улазити само са светлом из мобилних телефона или батеријских лампи. Осветљени – цртежи на плексигласу чине театар сенки, који посетиоци праве управо директним осветљавањем самих плоча.
На новој самосталној изложби биће изложено око 30 нових, до сада не излаганих радова, као и око 70 радова од 2013. године, позајмљених посебно за ову изложбу из многобројних приватних колекција.
Изложба ће трајати до 5. децембра.
Радно време у Ресавској 40б
Уторак, среда, петак, недеља : од 10 до 17 часова
У сарадњи са манифeстацијом Музeји за 10, Музeј града Бeограда обeлeжава Мeђународни дан музeја. Тим поводом моћи ћeтe да бeсплатно посeтитe слeдeћe музeјe:
- Музeј у Рeсавској 40б ( Изложба Владимира Лалића 13.11.-05.12.2020)
- Конак књeгињe Љубицe (Изложба 20. Бијeналe кeрамика 03.11.-15.11.2020)
- Збирка икона Сeкулић
- Музeј Пајe Јовановића
- Музeј Ивe Андрића
Бијенале керамике Београд је једна од ретких изложби коју организује Удружење ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије ( УЛУПУДС ) преко четири деценије и која успешно спаја и промовише традиционалне и модерне приступе,технике,материјале и форме уметничке керамике.
За овогодишњу Јубиларну поставку Бијенала керамике,своја врата нам је отворио Музеј града Београда који нам је уступио прелепи простор Конака кнегиње Љубице. У чаробни амбијент Сале под сводовима су се савршено уклопили експонати одабрани за изложбу. Куриозитет 20-ог Бијенале керамике је што ће се поред излагача са домаће сцене представити и уметници из региона и иностранства ( Словенија, Хрватска,Јапан, САД... ). Ова година је била изузетно тешка за све нас,а поготову за уметнике који неколико месеци нису могли да излажу и да представе своје радове публици. Вероватно је и ова специфична ситуација резултирала великим бројем ( 43 ) пријављених колега за изложбу. Поред чланова Секције за уметност и дизајн керамике и стакла, одабрани су и радови колега из Дизајн, Вајарске и Секције за текстил и савремено одевање УЛУПУДС-а. Посебан сегмент на изложби ће имати будуће колеге, студенти завршних година са Одсека керамике Факултета примењених уметности у Београду .
На овогодишњем Бијеналу ћемо се дружити са ауторима различитих поетика, рукописа, афинитета и генерација. Из ове хетерогености следи да ћемо уживати у разнородним експонатима( керамоскулптуре,посудна керамика, зидне,подне и просторне инсталације... ), богатству форми и колорита, свим техникама изражавања ( каменина,порцелан,терра сигиллата,теракота,мајолика,раку.. ), смелим комбинацијама керамике са другим материјалима ( метал,дрво, платина,стакло,перје,канап... )и широком дијапазону тема којима су били инспирани уметници за ову поставку ( фигурација,мотиви из живе и неживе природе, биљни и животињски свет,апстракција, предмети за свакодневну употребу, светлећа тела... ).
Радно време у Ресавској 40б
Уторак, среда и петак од 10-17ч
Четвртак, субота, недеља 10-20ч
У сарадњи са Музејом Града Београда, Color Media Communications наставља популаризацију славних југословенских и српских сликара уз ангажман савремених фотографа.
После изложби у Галерији Сава Шумановић у Шиду и Галерији Милан Коњовић у Сомбору, овогодишњи арт евент посвећен је великом Паји Јовановићу.
Први instinct већине фотографа била је жеља за репликом неке од чувених композиција са историјском тематиком, али су многи од њих у његовом Музеју открили чудесне актове сликареве супруге и највеће љубави и музе, Хермине Муни Даубер Јовановић, која је овековечена на многим платнима.
Посебну пажњу привукао је и портрет краљице Марије Карађорђевић за који је позирала принцеза Даница Карађорђевић.
Најзахтевнијег задатка, ремек-дела “Сеоба Срба”, прихватио се познати стреет фотограф Боогие, који је направио својеврстан омаж тој историјској композицији, радећи старом фотографском техником.
Паја Јовановић је представник академског реализма, својественог фотографији, па су фотографи могли верно да пренесу његову уметничку визију или да се упусте у неки изазовнији и захтевнији искорак.
Драги гости, добро дошли на концерт Обликовање музике 20 . века: Славенски, Перичић, Марић, који се одвија у оквиру конференције Young Musicology Belgrade 2020: Shaping the Present by the Future, а снимљен је у Дворани под сводовима у Конаку кнегиње Љубице.
Прво дело на репертоару је гудачки трио АРХАЈА (1992), композиторке и академика Љубице Марић (1909–2003), а реч је о остварењу које наставља дуги низ дела инспирисаних напевима Осмогласника у садејству са савременим композиционо-техничким средствима.
Неокласичарска СОНАТИНА за клавир (1952) Властимира Перичића (1927–2000), прегледне форме и реског музичког језика, једно је од дела која репрезентују зрели стил овог композитора.
Последње дело на програму је ПРВИ ГУДАЧКИ КВАРТЕТ (1923) Јосипа Славенског (1896–1955). Настао је као завршни рад у оквиру студија на Прашком државном конзерваторијуму, а 1924. године био је једно од награђених дела на фестивалу савремене музике у Донауешингену. Инспирисан музичким фолклором Међимурја, у овом квартету сједињене су теме фолклорне провенијенције и савремени композиторски израз.
Дела изводе:
Гудачки квартет Волмонд
Луна Костадиновић, виолина
Милана Бјелобаба, виолина
Александра Кијановић, виола
Павле Савић, виолончело
Маша Голубовић, клавир
Четвтак, 24. Септембар 2020. у 20 часова.
аутор изложбе: Ивана Томановић
адреса: Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Београд
трајање: од 14. до 28. августа 2020. године
У изложбеном простору Конака кнегиње Љубице отворена је изложба фотографија Иване Томановић, под називом: Таласи. Изложба је организована у склопу сарадње између Музеја града Београда и Београдског месеца фотографије (www.belgradephotomonth.org), а трајаће у периоду од 14. до 28. августа 2020. године.
Улаз на изложбу је слободан, односно бесплатан, а може се посетити свакога дана (осим понедељком) у склопу редовног радног времена Конака кнегиње Љубице:
Уторак, среда, четвртак и субота: 10-17 часова
Петак: 10-18 часова
Недеља: 10-14 часова
Изложба је постављена у виду лебдеће инсталације, која је сачињена од дванаест фотографија метарског формата, са призорима пејзажа из Делиблатске пешчаре. На фотографијама су рађене интервенције у виду ткања жицом и вуницом, чиме је постигнут ефекат тродимензионалности, тако да пејзажи улазе у простор и допиру до посматрача.
Изложбени сплет се у форми таласа протеже замраченим галеријским простором, а сваки посетилац добија прилику да фотографије осветљава батеријском лампом, чиме се постиже специфичан доживљај изложених садржаја. Инсталацију такође прати и звучна импровизација музичара и дизајнера звука Марка Јевтића.
Изложба је саставни део истраживачког процеса у оквиру докторских уметничких студија Иване Томановић на Академији уметности у Новом Саду.
Молимо посетиоце да приликом доласка на изложбу поштују све мере здравствене заштите, у виду обавезног ношења заштитних маски и одржавања физичке дистанце. У излагачком простору се у исто време може налазити највише 5 (пет) особа, док се у случају групних посета у башти Конака може окупљати највише до 30 (особа). У случају већег броја посетилаца, неопходно је сачекати на улазу. Хвала на разумевању.
Подсећамо посетиоце да је приликом појединачних и групних долазака у
Музеј града Београда неопходно поштовати превентивне мере у циљу
заштите здравља и спречавања даљег ширења епидемије вируса COVID-19.
Основне мере заштите обухватају:
- ношење заштитне маске
- ношење заштитних рукавица
- одржавање физичке дистанце
Сва додатна обавештења о појединачним или групним посетама, програмима
и радном времену, као и о мерама заштите, могу се добити на следећим
адресама:
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Прочитај све...
Почевши од уторка, 26. маја 2020. године, све организационе јединице у саставу Музеја града Београда поново су отворене за појединачне и групне посете, према редовном распореду радног времена, али уз придржавање свих мера заштите. Сва додатна обавештења о појединачним или групним посетама, програмима и радном времену, као и о мерама заштите, могу се добити на следећим адресама:
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
У складу са препорукама и одлукама надлежних државних органа Републике Србије и мерама које за циљ имају превенцију ширења заразне болести „COVID–19“, а које између осталог подразумевају и забрану групног окупљања на јавним местима у затвореним просторима, у Музеју града Београда и свим музејима у његовом саставу на подручју града Београда, почевши од 12. марта 2020. године, одлаже се реализација редовних програма за посетиоце: групних посета, стручних и тематских вођења, предавања, радионица и концерата, а почевши од 16. марта 2020. године одлаже се и реализација појединачних посета.
У складу са актуелним мерама и препорукама, Музеј града Београда неће бити отворен за индивидуалне посете све до тренутка смањења ризика од ширења заразних болести, те стога позивамо све заинтересоване да се са музејским колекцијама и активностима непосредније упознају путем интернет презентација Музеја града Београда и других музеја у Београду.
Управа, кустоси и надлежне службе Музеја града Београда наставиће да обављају стручне послове у склопу сарадње са истраживачима, студентима и другим сарадницима Музеја, а сва додатна обавештења могу се добити путем имејла: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
У простору Музеју града Београда у Ресавској 40 б, на првом спрату, у суботу 7. марта у 19 часова биће отворена изложба ‘80 и ‘90 данас – The Rhythm Divine II
Изложба, која је ауторски пројекат удружења ART-ZUM, представља један од могућих избора радова уметника који су прихватили начела постмодернизма (генерације ‘80 и ‘90 али и одређени број уметника који су се на уметничкој сцени Србије појавили ‘70 година 20. века).
Радови који ће бити приказани на изложби датирају из периода од 1980. до данас, те се “данас” у наслову изложбе истовремено односи и на рецентну продукцију наведених уметника и на данашњу рецепцију њихових уметничких дела насталих током ‘80 и ‘90 година.
У жељи да новој, младој публици представимо различите начине ишчитавања уметничког дела на примерима савремене продукције, крећемо од ритма као једног од кључних појмова за разумевање не само уметности, него и целокупног микро и макро универзума и живота у њима, наводе из ART-ZUM-а.
У визуелним уметностима можемо говорити о ритму боје, линија, површина, облика, ритму пуног и празног али га препознајемо и у инкорпорацији и ишчитавању концепта (идеје). Ритам представља нит која целини елемената композиције даје динамику. Као извесна правилност у понављању, ритам одређује темпо наше перцепције уметничког рада. Питање ритма у визуелном и концептуалном ишчитавању уметничког дела треба схватити само као оквирни концепт изложбе, као један од многобројних могућих видова обједињавања иначе аутономних радова који садрже мноштво различитих вредности и нивоа значења.
У данашње време, кад је све синтетизовано, “компресовано”, јер једино као такво може да одговори брзини и великој количини информација коју нам савремени живот намеће, многи ће се пред неким од ових уметничких дела наћи у збуњујућој ситуацији. Остајућу у оквирима стручности, изложбом ‘80 и ‘90 данас – The Rhythm Divine II ART-ZUM тежи да разјасни, да олакша и приближи перцепцију уметности постмодерне, али не и да је банализује.
Изложба ће трајати до 21. марта и на њој ће бити представљена дела Александра Рафајловића, Анице Вучетић, Дарије Качић, Добривоја Крговића, Драгане Илић, Драгослава Крнајског, Душана Петровића, Ђорђија Црнчевића, Игора Антића, Марије Драгојловић, Милете Продановића, Нине Тодоровић, Перице Донкова, Слободана Којића, Слободанке Ступар, Срђана Апостоловића, Владимира Перића, Владимира Ристивојевића и Здравка Јоскимовића.
19.фебруар – 3. март 2020.
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Београд
Поводом осамстогодишњице самосталности Српске православне цркве и посвећења Светог Саве, Светогорца и Хиландарца, за првог Архиепископа српског (1219 – 2019), као део програма прославе јубилеја која је уприличена у Солуну и Београду, Задужбина Светог манастира Хиландара иСветогорски дом (Η ΑγιορειτικήΕστία - MountAthos Center), приредилису групну изложбу која доноси савремене уметничке представе Светог Саве. Изложба је била постављена у галерији Светогорског дома у Солуну од 5. децембра 2019. до 20. јануара 2020.
Иницијативу за организацију програма у оквиру којег је приређена изложба покренуо је архимандрит Методије, игуман Светог манастира Хиландара, као члан Управног одбора „Светогорског дома“(чији су оснивачи Град Солун и Свештена заједница Свете Горе Атонске) и председник Управног одбора Фондације „Задужбина Светог манастира Хиландара“(чији је оснивач Свети манастир Хиландар). Идеја је потекла као општи светогорски допринос у обележавању великог јубилеја српског народа, Српске православне цркве и монашке заједнице Свете Горе.
Изложба се састоји од радова следећих радионица и уметника:
Иконографска радионица Келије Светог Николаја – Буразери, Радионица Манастира Макринос,, јеромонах Анастасије из Келије Светог Јована Претече – „Дионисије из Фурне“ Манастира Кутлумуша, Јоргос Кордис, КонстаниносВафијадис, Јанис Мастеропулос, Симеон Теодосопулос, Јеремија, Миомир Буцало, Александар Дероко (†), Љ. Ђурђевић, Зоран Граовац, Снежана Јовчић-Олђа, Горан Јовић,Тодор Митровић, Јовановић Пале, Бранислав Петрић, Вања Сапунџиева, Никола Шарић, Светислав Станковић, Љиљана Ковачевић, Драган Бартула, Мирко Ковачевић, Момчило Фундуп.
Кустос изложбе: Анастасиос Дурос, директор Светогорског дома.
