Музеј града Београда Вас позива на предавање:
Интерполације 2: Зора Петровић (1894-1962): Живот исписан бојом
Предавач: мр Нада Сеферовић
Четвртак, 14. март 2013, у 19 часова
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Предавање се одржава у оквиру истоимене изложбе која се може погледати у малој диванхани Конака кнегиње Љубице. Изложба је друга из серије изложби под називом Интерполације - чији је аутор кустоскиња мр Нада Сеферовић - којом Музеј града Београда жели да пружи могућност јавности да се барем делимично али континуирано упознаје са богатом збирком савремене уметности која се налази у њеном фонду. Кроз низ малих изложби - од једног до три дела наших значајних уметника – интерполираних у поставке музеја у саставу МГБ – јер Музеј нема простор за сталну поставку својих основних збирки у оквиру које би та дела онда могла бити изложена – желимо да подсетимо наше суграђане да је у нашем граду постојала, али и даље постоји, веома жива , плодна и значајна активност у домену визуелног стваралаштва, активност која врло често по својим дометима превазилази границе нашег града и наше земље. Овог пута вам представљамо две слике наше еминентне уметнице Зоре Петровић чије је дело значајно обележило уметност половине 20 века.
Они који су је познавали, који су имали срећу да са њом поделе један део животног пута, сећају се уметнице смелог, страсног, импулсивног, динамичног темперамента. Доживљавали су је као особу великих крајности, велике усамљености и велике емотивности, али и као жену која се свом снагом непоколебљиво бори за своје право на уметност, за своје право на живот и љубав. Њена нестрпљива али бујна природа захтевала је резултате одмах, у једном даху. Лазар Трифуновић је забележио да се та „мајушна и наизглед слабашна жена, кратковида, нервозна и плаховита претварала пред мотивом и платном у једну друкчију природу: снажну, склону великом формату и широком гесту, занету сопственим доживљајем и потпуно предану колористичкој експресији".
Изложба је отворена до краја месеца марта.
Изложба Иво Андрић – писац и/или дипломата наставља путовање по Шпанији - следећа станица је Јавна библиотека Manuel Alvar у Мадриду. Ово је завршно гостовање ове изложбе у Мадриду, после библиотека Ваљекас и Фуенкарал.
Изложба ће бити отворена у среду 13. марта у 19 часова, а отвориће је Исабел Росел, генерална директорка за лепе уметности, књиге и архиве локалне владе Мадрида. На отварању ће говорити и амбасадор Републике Србије у Шпанији, Данко Прокић и директорка Музеја града Београда, Даница Јововић Продановић.
У 2013. години биће настављен и завршен итинерер гостовања изложбе „Иво Андрић – писац и/или дипломата", започет у Години Иве Андрића, 2011/2012. У јануару 2013, изложба је гостовала у Националној библиотеци Грчке у Атини, а ове године предстоје, осим завршне свечаности у Мадриду, и гостовања у Риму, Берлину и Марсеју.
Изложба Иво Андрћ - писац и/или дипломата је реализована уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и Града Београда.
Основна школа „Светислав Голубовић Митраљета" из Батајнице већ три месеца учествује на креативним радионицама Дечјег клуба Музеја града Београда у Конаку кнегиње Љубице.
Наставница математике Александра Даниловић и наставница историје Љиљана Комазец су од децембра 2012. до марта 2013. довеле 5 група ученика 5. и 7. разреда на креативне радионице Београвирање и Моја дама из 19. века. Кроз ових пет радионица прошло је 68 ђака.
Креативна радионица Београвирање осмишљена је у склопу изложбе Брег за размишљање – Београд на гравирама од 16. до 19. века. У оквиру ове радионице организовано је вођење кроз изложбу, а потом су учесници правили своје гравире Београда или неког његовог дела за који су посебно везани или који сматрају значајним.
Моја дама из 19. века је радионица која се у Музеју града Београда организује већ дуже време. Циљ радионице је да се деца кроз разговор и креативан рад боље упознају са модом и културом епохе као и изгледом одеће кнегиње Љубице и угледних Београђанки средином 19. века. Практични део радионице се састоји од кројења делова српског грађанског костима и облачења лутки.
После одржаних радионица Београвирање, наставнице су у оквиру своје школе организовале изложбу дечјих радова, тако да су и осталим ученицима њихове школе могли да пренесу део атмосфере са радионица. Ускоро планирају и изложбу радова са радионица Моја дама из 19. века.
Деца и наставнице су се са радионица враћали пуни утисака. Ова основна школа је одличан пример како се образовне установе и установе културе могу повезати у реализацији заједничког циља, а то је образовање младих.
Музеј града Београда се придружује међународној културној кампањи Дан солидарности музеја - 4 март, покренутој од стране платформе CULTURESHUTDOWN коју је до сада подржало преко 160 установа из нашег региона и света.
Иницијатива Дан солидарности музеја – 4 март и акција подршке одржава се у знак солидарности због ситуације у којој су се нашле институције културе у Босни и Херцеговини, Њихов национални музеј, Земаљски музеј у Сарајеву, затворен је пре шест месеци, након 124 године рада. Због нерешених правних статуса и финансијских потешкоћа слична судбина могла би да задеси и шест других установа културе у БиХ.
Акција има за циљ и да се скрене пажња јавности на актуелно стање свих музејских институција у региону, које представљају културне стубове друштва.
Ова иницијатива отвара и питање веома лоше ситуације у којој се налазе и музеји у Србији. Народни музеј у Београду и Музеј савремене уметности у Београду већ се дуго налазе у процесу „реконструкције“, док је зграда у Ресавској 40б, добијена за коначан смештај Музеја града Београда, потпуно занемарена, остављена да пропада, без даљих планова за наставак радова на пресељењу нашег Музеја.
Од фотографија недоступних културних добара из свих институција и појединаца које су се подржале ову иницијативу биће реализована виртуелна изложбе коју ће посетиоци моћи да погледају на адреси www.cultureshutdown.net
Чувени велики везир и задужбинар Мехмед-паша Соколовић поставио је темеље свог вакуфа у Београду највероватније 1567. године. Још увек није у потпуности познато шта је све Соколовић саградио у Београду. На основу сведочења путописаца, до сада је утврђено да је подигао најлепши комплекс каравансараја са безистаном, затим хамам који је важио за најзначајнији у граду, такође знаменити себиљ и две чесме. Већина његових задужбина била је лоцирана у Дугој чаршији (данашњој улици Цара Душана) и њеној близини са изузетком једине преостале грађевине вакуфа, чесме која се налази у Горњем граду Калемегдана.
Најславнији од свих објеката био је свакако везиров каравансарај са безистаном који је чинио једну од најмонументалнијих архитектонских целина османског Београда. Овај трговачки комплекс простирао се негде између данашњих улица Цара Душана, Тадеуша Кошћушког и Страхињића Бана и имао је знатног утицаја на економски развитак града током 16. и 17. века.
Крајем 17. и током 18. века у периоду сукоба и промена власти каравансарај је мењао функцију и постепено губио некадашњи значај. Последњи визуелни доказ о његовом постојању представља цртеж рушевина безистана из 1789. који се чува у Националном музеју у Будимпешти. Данас се на том локалитету налазе стамбени објекти, а некада очаравајући везиров каравансарај неправедно је пао у заборав.
Подаци о предмету
- Предавач Владимир Божиновић, историчар уметности
У среду, 27. фебруара, у 19 часова у Конаку кнегиње Љубице
биће одржана промоција нове публикације Музеја града Београда:
Разне успомене Константина А. Јовановића на владаре Србије и Црне Горе 19. века
На промоцији ће говорити:
Даница Јововић Продановић, директорка Музеја града Београда
др Радомир Поповић, историчар
мр Игор Борозан, историчар уметности
МА Данијела Ванушић, историчарка уметности, кустоскиња Музеја града Београда
У четвртак, 21. фебруара, у 12 часова извден је јубиларни 200-ти програм На кафи код кнегиње Љубице.
Гранд кафа, која је већ три године подржава овај програм и Музеј града Београда, овим поводом је позвала представнике медија и уприличила мали коктел.
Музеј града Београда је веома поносан на успех који је ова јединствена монодрама постигла и на интересовање које и даље изазива у јавности. Музеј града Београда је такође захвалан Гранд кафи што је препознала значај овог програма, помогла да траје већ четврту годину заредом и нада се да ће се ова успешна сарадња наставити и убудуће на обострано задовољство, али и на задовољство публике.
Овим програмом представља се Конак кнегиње Љубице и живот у Београду у време владавине династије Обреновић на помало неуобичајен начин. Наташа Поповска, историчарка уметности и виша кустоскиња, обучена у костим из периода кнегиње Љубице као домаћица своје палате дочекује посетиоце. Поред основне историјске приче, кнегиња приповеда о томе како су се облачиле српске владарке, како су водиле домаћинство, васпитавале децу, какве су украсе стављале на косу... У току представе служи се кафа у традиционалним филџанима и ратлук. За ову прилику отворена је диванхана, централно место у Конаку где су се традиционално дочекивали гости и испијала кафа.
Овај програм који је први пут промовисан у време трајања Дана европске баштине 2009. године постао је део сталне понуде Музеја града Београда, а 2011. уведено је и извођење на енглеском језику.
Испод чекића Музеја града Београда изашла је нова публикација - мемоари архитекте Константина А. Јовановића, под називом Разне успомене Константина А. Јовановића на владаре Србије и Црне Горе 19. века. Оригинални рукопис, писан 1917, приредила је за штампу историчарка уметности, кустоскиња Музеја града Београда, Данијела Ванушић.
Константин А. Јовановић припада генерацији српских архитеката школованих у престижним европским центрима, који су на прелазу два века својим градитељским рукописом изменили оријенталну физиономију београдске вароши. Рођен је 1849. године у Бечу као најстарије дете првог српског фотографа и литографа Анастаса Јовановића, а касније и двороуправитеља кнеза Михаила.
Познат углавном по свом високом образовању и богатом архитектонском опусу, Јовановић је до сада био тајанствен по питању сопственог искуства и сећања. Сачувани рукопис у коме је осветлио епоху, описао савременике и додатно истакао значај своје породице у оквиру националне историје, умногоме доприноси и његовом бољем упознавању. У Успоменама Јовановић описује историјска, друштвена, политичка и културна збивања из живота кнежева Милоша и Михаила у емиграцији у којима је његов отац непосредно учествовао, а чијих је прича он био сведок. Даровито написано оригинално литерарно дело представља ретко сведочанство једног недовољно познатог периода српске историје.
Рукопис који је на објављивање чекао више од пола века овом публикацијом први пут излази на светлост дана. Књига у издању Музеја града Београда намењена је читаоцима стручне и шире јавности са жељом да она постане предмет интересовања и могуће полазиште будућих истраживања.
Промоција књига биће одржана у среду, 27. фебруара, у 19 часова у Конаку кнегиње Љубице.
Ове године се државни празник Сретење прославља два дана, 15. и 16. фебруара и то нерадно. Музеј града Београда је одлучио да један од ова два дана своје музеје отвори за посетиоце.
Музеј Иве Андрића и Конак кнегиње Љубице неће бити отворен за посету у петак, 15. фебруара. У суботу, 16. фебруара ови музеји ће радити по свом устаљеном радном времену, од 10 до 17 часова.
Добродошли у Музеј града Београда!
Сребрна пахуљица која је у петак стигла из Сарајева потврда је још једне успешне међуинституционалне сарадње.
Жири публике 28. међународног фестивала Сарајевска зима 2012. доделио је награде Сребрна пахуљица Сарајевскe зимe. У категорији за најбоља остварења на пољу визуелне уметности Сребрну пахуљицу добила је изложба Богдан Богдановић / Уклети неимар.
Изложба Богдан Богдановић / Уклети неимар била је представљена у галерији Collegium artisticum у Сарајеву, у оквиру манифестације Сарајевска зима, од 16. до 29. фебруара 2012. Изложбу су реализовали Музеј града Београда, БИНА и Архитектонски центар из Беча.
Награде је добитницима уручио председник Жирија публике проф. др. Томислав Ишек у петак, 8. фебруара 2013. године.
Прочитај све...
Упркос тешкој финансијској ситуацији у којој се данас налазе институције културе, Музеј града Београда је успео да пронађе начин да барем делимично санира део једног од својих објеката.
Готово сви објекти Музеја града Београда већ неколико година чекају у реду за делимичну или комплетну реконструкцију. Уз подршку Градске општине Стари град као и великодушне донације предузећа „Ратко Митровић – нискоградња" и LHR д.о.о., Музеј града Београда је прошле године започео и успешно завршио санацију крова амама у Конаку кнегиње Љубице.
Амам у Конаку кнегиње Љубице је један од неколико сачуваних амама у Београду. После ове санације Амам је поново заблистао и отворен је за посету.
Подсећамо да је уз подршку Града Београда урађена декоративна расвета Конака кнегиње Љубице. Захваљујући овој расвети Конак је ноћу добио бајковит изглед.
Делфа Иванић (1881-1972) je само још једна у низу неправедно заборављених српских хероина. Била је један од оснивача „Кола српских сестара" (1903), хуманиста, прва Српкињa која је добила медаљу „Флоранс Најтингејл" Међународног Црвеног крста, борац за бољи положај и статус жена, новинар и писац, неуморни друштвени радник...
Припадала је оној генерацији коју су њени савременици, а и каснији научници сматрали најидеалнијом, најнесебичнијом и најпожртвованијом коју је српски народ имао, поред устаничке генерације с почетка 19. века. Ова хероина јаког карактера, велике енергије и изузетних моралних особина сама је истицала да је у свом животу највише поносна на то што су Надежда Петровић и она створиле „Коло српских сестара", на спасавање српских рањеника у Љешу 1912-1913. и на акцију слања пакета српским заробљеницима у аустроугарским и немачким логорима.
Поводом обележавања 110 година од оснивања „Кола српских сестара" и 100 година од завршетка Балканских ратова објављене су, најзад, и успомене Делфе Иванић, драгоцено сведочанство једног трагичног доба.
Подаци о предмету
- Предавач др Јасмина Милановић, историчар, Завод за уџбенике
Дечји клуб Музеја града Београда је ове године зимски распуст провео активно.
У оквиру изложбе Брег за размишљање организована је креативна радионица Београвирање на којој су се деца упознавала са историјом гравира Музеја града Београда и правиле своје гравире Београда у техници линореза.
Дечји клуб је током зимског распуста, када деца имају много више слободног времена, организовао низ радионица. Одржане су 3 радионице по слободном позиву, а ван распуста су организоване 3 радионице за школе. По одзиву и реакцијама деце, родитеља и наставника закључујемо да је ова радионица добро замишљена и успешно реализована.
Ускоро ћемо на нашем сајту направити и виртуелну изложбу радова са ових радионица.
Слава Музеја града Београда, Свети Ермил и Стратоник, 26. јануара, ове године пада у суботу. Музеј ће Славу обележити у кругу запослених у Конаку кнегиње Љубице.
Из тог разлога музеји у саству Музеј града Београда, Музеј Иве Андрића и Конак кнегиње Љубице, ће у суботу 26. јануара бити отворени за посету од 14 часова, а редовни програм На кафи код кнегиње Љубице се за ту суботу отказује.