Израда мозаика на хамеру, колаж папиром, по узору на подне римске мозаике.

Подаци о предмету

  • Место Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, двориште
  • Време 2011 - 5. август и 16. октобар, 10ч
  • Трајање 180 минута
  • Узраст 7 - 14 година
  • Радионицу воде

    Археолог-конзерватор Јована Мијатовић и кустоси Музеја града Београда.

Прављење необичних употребних предметa од глине - најпре свећњакa по угледу на римске, који се након сушења исликавају, а потом пеку. 

Подаци о предмету

  • Место Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, двориште
  • Време 2011 - 15, 22. и 29. јул, 10ч
  • Трајање 240 минута
  • Узраст 7 - 14 година
  • Број учесника до 15
  • Цена бесплатан улаз
  • Радионицу воде

    Историчарка уметности Наташа Поповска.

Радови полазника креативних радионица које су одржане током трајања изложбе "Богдан Богдановић - Уклети неимар" изложени у оквиру мини изложбе у Конаку кнегиње Љубице, од 15. до 19. јуна 2011.

Подаци о предмету

  • Место Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, двориште
  • Време 2011 - 15-19. јун

Бављење мотивом капије који се појављује на споменицима Богдана Богдановића – сагледавање његовог третмана теме и савремено (ре)интерпретирање исте у контексту баште Конака.

Подаци о предмету

  • Место Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Сала под сводовима
  • Време 2011 - 13. и 15. јун
  • Трајање 180 минута и 360 минута
  • Узраст студенти архитектуре Архитектонског факултета у Београду
  • Број учесника до 15
  • Цена бесплатан улаз
  • Радионицу воде

    Биљана и Братислав Бранковић, архитекти, Студио ПРОЦЕС.

Испитивање могућности даљег концептуалног и обликовног развоја споменика Богдана Богдановића. Поигравање са идејом даљег развоја пројеката и након њихове реализације, имајући на уму да је Богдановић сматрао материјализацију само тренутком у генези концепције и да је често цртао и промишљао своје споменике и након њихове изградње.

Подаци о предмету

  • Место Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Сала под сводовима
  • Време 2011 - 8. јун, 12ч
  • Трајање 150 - 180 минута
  • Узраст студенти архитектуре Архитектонског факултета у Београду
  • Број учесника 10
  • Цена бесплатан улаз
  • Радионицу воде

    Биљана и Братислав Бранковић, архитекти, Студио ПРОЦЕС.

Бављење духовитим аспектом рада и приступа Богдана Богдановића.

Подаци о предмету

  • Место Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, двориште
  • Време 2011 - 6. јун
  • Трајање 120 минута
  • Узраст 8 - 10 година
  • Број учесника до 15
  • Цена бесплатан улаз
  • Радионицу воде

    Биљана и Братислав Бранковић, архитекти, Студио ПРОЦЕС.

Упознавање са делима и музејском збирком вајара Томе Росандића, стицање свести о знаменитим суграђанима чије стваралаштво данас чини део наслеђа главног града и односа према прошлости ради лакшег разумевања садашњости, као и развијање стваралаштва и креативности.

Подаци о предмету

  • Место Музеј Томе Росандића, Љубе Јовановића 3
  • Време 2011 - 27. мај, 10ч; 28. мај, 12ч
  • Трајање 240 минута; 120 минута
  • Узраст 9 - 13 година; 3 - 8 година
  • Број учесника до 20
  • Цена бесплатан улаз
  • Радионицу воде

    Глумци и визуелци Тreehouse Storytelling центра и кустоси Музеја града Београда

Упознавање са опусом Богдана Богдановића и продукција креативног елабората инспирисаног животом и делом архитекте.

Подаци о предмету

  • Место Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Сала под сводовима
  • Време 2011 - 22. мај
  • Трајање 150 - 180 минута
  • Узраст 18 година
  • Број учесника до 35
  • Цена бесплатан улаз
  • Радионицу воде

    Биљана и Братислав Бранковић, архитектe, Студио ПРОЦЕС.

Београд као највећи и најзначајнији југословенски град има посебно место у историји Другог светског рата на простору Балкана. Посматрано у контекстима глобалног сукоба и грађанског рата у Југославији, Београд је имао улогу која је превазилазила оквире самог града и рефлектовала се на готово сва дешавања на простору Србије и Југославије. Сам географски и политички положај престонице диктирао је њену судбину како током рата, тако и у првим данима мира.

Београд је током Другог светског рата претрпео огромна разарања. Услед борбених дејстава на простору града и више таласа бомбардовања разорено је градско језгро и уништен најзначајнији део инфраструктуре. Рат је оставио на град и велике демографске последице. Хапшења, страдања, протеривања, масовне репресије и личне људске трауме су оставиле трајне последице на његово становништво и развој града. Рушења, разарања, промене власти, система и идеологија су оставили трајне последице. Крај рата град је дочекао у сасвим новом политичком и друштвеном окружењу што је суштински одредило токове његовог послератног развоја.

Подаци о предмету

  • Предавач др Александар Животић, Институт за новију историју Србије

Околина средњовековног Београда је заправо простор данашњег градског подручја српске метрополе, јер је средњовековни Београд био ограничен на тврђаву над ушћем Саве у Дунав и насеље у њеној непосредној близини. Београд је као претежно погранични град на важним саобраћајним правцима у средњем веку имао бурну и богату историју. Више пута предмет угарско–српских борби током 14. столећа, Београд је 1403. године постао престоница деспота Стефана Лазаревића.

Деспот је током непуних четврт столећа изградио Београд као војни, политички, управни, црквени, привредни и културни центар Србије. Град је 1427. године ипак морао бити враћен Угарској, под чијом влашћу је остао до 1521. године. Тада су Београд, шест деценија након освајања српске државе, заузели Турци, учинивши га средиштем Смедеревског санџака. Све промене кроз које је Београд прошао између 1403–1521. године одразиле су се и на његову околину, са којом је био повезан управним и економским везама. Успон града као српске престонице доприносио је насељавању и развоју подручја у његовом залеђу, а угарско–османски сукоби у Подунављу и Посавини у другој половини 15. и првим деценијама 16. века доводили су до разарања насеља и миграција становништва и на данашњој територији Београда. Бројна сеоска насеља у околини средњовековног Београда, од којих су се местимично сачували и археолошки трагови, забележена су тек у првим османским пописима из друге половине 15. и прве половине 16. века. Осим њих, у залеђу Београда су се током позног средњег века развијали рударски и трговачки центри Рудишта под планином Авалом, на којој се налазила тврђава Жрнов, и Железник на Космају.

Земун у Срему насупрот Београду био је тврђава и градско насеље са дугом историјом, током прве половине 15. столећа такође у поседу српских деспота. У околини Земуна у позном средњем веку било је више сеоских насеља која постоје и данас, док су друга временом ишчезла. Преко Дунава, у јужном Банату, поред вароши Панчево у 15. веку налазила се тврђава Торњиште. У тим тада мочварним крајевима већ су почетком 15. столећа постојала нека од насеља која данас улазе у састав Београда, као што је Борча.

Београд је представљао важан духовни центар у 15. и почетком 16. века. Београдски митрополит био је духовни поглавар Срба и других православних у Угарској краљевини, а у позном средњем веку се у околини Београда налазило више манастира (Раковица, Винча, Рајиновац код Бегаљице, Свети Ђорђе код Лештана, Кастељан, Павловац и Тресије на Космају, Свети Христифор у Мислођину, Фенек и Обед у Доњем Срему, Војловица код Панчева).

Подаци о предмету

  • Предавач мр Александар Р. Крстић, Историјски институт, Београд