На овом посебном плесно-музичком концерту представиће се млади плесни уметници и ансамбл предвођен талентованом виолинисткињом Ларисом Терешченко, која тренутно живи у Норвешкој.
Прочитај све...
Позивамо Вас на промоцију монографије
Мере града. Карте и планови из Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града Београда
Уторак, 27. новембар 2018, у 18 часова
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, Београд
На промоцији ће говорити др Милан Попадић, др Александар Ђорђевић, Татјана Корићанац, директорка Музеја града Београда и ауторке, др Злата Вуксановић-Мацура и мср Ангелина Банковић.
Mонографија Мере града приказује карте и планове из Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града Београда, настале у времену од 1865. до 1969. године. Материјал садржан у књизи је првенствено анализиран са становишта урбанизма, архитектуре и урбане историје Београда. Намера ауторки је била да се истакне важност ове грађе и њене просторно-визуелне димензије у проучавању урбаног развоја града.
Карте и планови су често „украс“ неког текста у којем се обрађује „простор и место“, али без суштинског проучавања и разумевања информација које носе. Због тога је циљ ове публикације да, кроз презентовање слике и садржине историјских карата и планова Београда, укаже на важност повезивања мапа и наратива, односно на значај карата и планова за просторно-временску димензију прича о граду.
Књига је награђена је другом наградом на 27. интернационалном салону урбанизма, у категорији „Публикације“.
Улаз на промоцију је слободан.
Слика Косовка девојка Уроша Предића, настала 1919. године, убраја се у најуспелија уметникова остварења, а уједно представља једну од иконичних слика у историји српске уметности и културе.
Инспирисан истоименом народном песмом и подстакнут поруџбином Кола српских сестара, Предић је преузео мотив Косовке девојке из епа и преточио га у идеализовану представу изразите симболике. Тумачењем функције и симболике Косовке девојке у изворној песми, у којој ова епска јунакиња фигурира као ожалошћена вереница, неговатељица рањеника и вршилац предсмртног причешћа, као и њеног мотива у визуелној култури крајем 19. и почетком 20. века, тежиће се расветљавању могућих значења ове сложене историјске композиције. Разматрајући дело у контексту, посебно ће бити истакнуто њено место у оквиру оживљавања косовског мита у систему националне културе почетком 20. века, као и у духу страдања у Великом рату.
Улаз на предавање је слободан.
Подаци о предмету
- Предавач Исидора Савић, кустос Музеја града Београда
- Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
- Датум Понедељак, 19. новембар 2018, у 18 часова
У уметничкој активности дужој од шест деценија, Радомир Дамњановић Дамњан остварио је врло сложен и разноврстан опус делујући у две културне целине, с почетком у Србији и на југословенској уметничкој сцени до 1974. године, настављајући у Италији (Милану) не прекидајући тесне радне и излагачке везе са средином свог формирања.
Прве самосталне изложбе у Београду имао је у Галерији Графичког колектива и у Салону Модерне Галерије, започевши тиме брзи успон који га је увео међу репрезентативне представнике своје земље на многим приредбама у иностранству, од Бијенала у Сао Паолу 1963. (где је добио угледну награду Ванда Свево), преко наступа у селекцији Југославије на Бијеналу у Венецији 1966. и 1976. године, на Бијеналу у Токију 1967. године, до учешћа по позиву организатора на Документима у Каселу 1964. године. Ретроспективна изложба приређена му је у Музеју савремене уметности у Београду 1986. године. Преласком у Италију прве самосталне изложбе приређује у Милану, у студију Карла Ортели 1974. и у Фондацији Мудима 1976. и 1996. године. Наставља са излагачком делатношћу до данашњих дана.
Изложба Дамњан - ретроспектива 1965 – 2018. у Музеју града Београда у Ресавској 40б, трајаће до 10. децембра 2018. године. Радно време током трајања изложбе је од уторка до недеље, од 12 до 20 часова, понедељком затворено.
На изложби ће бити презентовано треће проширено и допуњено издање Српске уметности 1950 - 2000, проф. др Јеше Денегрија, у издању Фондације Колекција Трајковић.
Колекција Трајковић је приватна уметничка збирка ликовних дела српске уметности друге половине XX века и почетка XXI века. У колекцији је заступљено преко стопедесет аутора са око три хиљаде дела. Колекција садржи слике, скулптуре, радове на папиру, као и радове рађене у другим медијима као што су фотографија, видео и звучни записи. Осим традиционалних уметничких пракси (сликарство, скулптура, цртеж, графика) у Колекцији су заступљени радови радикалних, нових уметничких пракси друге половине XX века.
Подаци о предмету
- Локација Музеј града Београда, Ресавској 40б
- Датум 15. новембар - 10. децембар 2018
-
Организација
Музеј града Биограда и Фондација Колекција Трајковић
На 27. интернационалном салону урбанизма, који је свечано отворен у Руми 8. новембра 2018. године, књига у издању Музеја града Београда, Мере града. Карте и планови из Збирке за архитектуру и урбанизам Музеја града Београда, чији су аутори др Злата Вуксановић-Мацура и мст Ангелина Банковић, награђена је другом наградом у категорији „Публикације“.