Концепцијом изложбе је путем неколико тема представљена Цвијићева богата биографија научника, професора Велике школе и Универзитета, у два мандата ректора Универзитета, председника Српске краљевске академије, пријатеља династије Карађорђевић, неуморног истраживача и путника. У поставци је изложено близу сто оригиналних предмета/експоната из Легата Јована Цвијића, међу којима су рукописи, бележнице, фотографије, одликовања, уметничка дела, предмети примењене уметности, делови намештаја из Музеја Јована Цвијића, који је од 1965. године у саставу Музеја града Београда.
Српска академија наука и уметности и Музеј града Београда
Татјана Корићанац, аутор изложбе и каталога; Драгана Лацмановић, дизајн изложбе и каталога; арх. Бојана Ђуровић, идејно решење поставке, Жељко Левнаић - Продукција 64, продукција изложбе
У галеријском простору Ректората Универзитета у Новом Саду (Бул. Зорана Ђинђића 1), отворена је 2. фебруара 2016. године гостујућа изложба „Београдски атлас Јована Цвијића“. Изложба је приређена у организацији Ректората Универзитета у Новом Саду, Српске академије наука и уметности и Музеја града Београда, након што је, на иницијативу и уз подршку САНУ, премијерно била постављена у Галерији САНУ крајем 2015. године, поводом јубилеја 150 година од рођења географа и научника Јована Цвијића.
Прича о кнезу Михаилу Обреновићу је сторија о значајном владару Србије, члану династије Обреновић, кнезу реформатору и трагичној личности, наизглед добро познатој историографији и широј јавности.
Музеји у саставу Музеја града Београда ће за време новогодишњих празника радити по следећем распореду:
Опус недавно преминулог градитеља и мислиоца Богдана Богдановића, једне од најоригиналнијих појава у домену меморијалне архитектуре и теоријског дискурса на тлу бивше Југославије, биће кроз богат фотографски материјал, оригиналне планове, књиге и визуелне записе представљен на изложби у Конаку кнегиње Љубице.
„Преко тридесет породица ће изложити на десетине предмета из своје породичне историје и показати нам шта је то што су чували генерацијама. Међу предметима знаменитих појединама попут Персиде Карађорђевић налазе се и лични детаљи породичне традиције наших савременика попут глумца Ивана Босиљчића, драматурга и редитеља Синише Ковачевића, глумице Љиљане Благојевић, диригента Весне Шоуц, соло певача Оливера Њега, пијанисте Николе Рацкова, и многих других“ – изјавио је Тадија Милетић, председник организације Културни елемент.
Музеј града Београда и Културни елемент
Тадија Милетић, аутор изложбе; Вук Милетић, продуцент; Иван Плазачић, фотографије и дизајн; Нада Јефтенић, односи са јавношћу
Поводом празника Дана примирја у Првом светском рату 11. новембра неће радити музеји у саставу Музеја града Београда.
У суботу, 31. октобра у 20 часова, у Конаку кнегиње Љубице биће одржан концерт под називом Меланхолија у оквиру пратећег програма изложбе Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I, а поводом завршетка њеног гостовања у Београду. У сарадњи са организацијом Културни елемент, овим концертом Музеј града Београда наставља концертну сезону Музички сводови Београда. Окружене Диреровим графикама, наступиће Катарина & Љубица дуо, алтернативни ансамбл чији атипични наступи представљају синтезу музике, књижевности и визуелних уметности.
Овим концертом свечано ће бити затворена интернационална изложба графика Албрехта Дирера и његових савременика у Музеју града Београда.
Концерт је бесплатан, а број посетилаца ограничен.
Обавезно је пријављивање на: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. или 060 375 03 85.
Катарина & Љубица дуо настао је 2013. године и од тада обогаћује музичку сцену Србије и региона, својим ауторским импровизацијама, јединственом фузијом класике, џеза, ритмова Балкана и мотива са подручја Блиског истока. Њихови наступи препознатљиви су по аутентичном начину извођења, који је инспирисан тренутком, атмосфером и експериментом. Од свог оснивања, Катарина & Љубица дуо активно наступа у Србији и ван њених граница.
Због великог интересовања публике изложба Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I биће продужена до уторка 3. новембра. С тим у вези Конак кнегиње Љубице радиће ванредно и у понедељак, 02. новембра од 10 до 17ч.
Последњих дана изложбе, од петка, 30. октобра, па до уторка, 03. новембра, број стручних вођења кроз поставку биће повећан и то по следећем распореду: петак (30.10), понедељак (02.11) и уторак (03. 11) у 11, 12, 13, 14, 15 и 16ч; субота (31. 10) у 13, 14, 15, 16, 17, 18 и 19ч; недеља (01. 11) у 11, 12 и 13ч.
Циклус предавања четвртком у оквиру изложбе
Албрехт Дирер и његови савременици – Тријумфална поворка цара Максимилијана I
Четвртак, 29. октобар, 17ч
Предавање: Рецепција Тријумфалне поворке цара Максимилијана I у култури ефемерног спектакла 19. века, др Игор Борозан, Филозофски факултет Универзитета у Београду
Улаз је слободан
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Становање Београђана у време између два светска рата јесте комплексна и контрастима испуњена тема. Крај Првог светског рата означио је потпуно нову етапу у развоју Београда, с новим околностима и захтевима. Завршетак рата и нове функције престонице, довели су до брзог популационог раста и скоковитог урбаног развоја, док је стамбена криза, као и у другим европским градовима, била веома изражена.
Музеј града Београда ће представити своју богату издавачку делатност на Сајма књига у хали 1 на галерији.
Поред старијих издања, каталога, водича, овом приликом представљмо и неколико најновијих публикација:
Позивамо Вас да нас посетите на Сајму од 25.10 до 01.11.2015!
У уторак 20. октобра у 18 часова у мотелу „Сунчано језеро", Марковац бб, Младеновац, одржаће се промоција књиге „Свадба у вароши Младеновац", аутора Магдалене Ивковић, вишег кустоса Музеја града Београда.
На промоцији ће говорити:
Татјана Корићанац, директор Музеја града Београда
др Весна Марјановић, етнолог
Магдалена Ивковић, аутор
Мирослав Александрић, фотограф
Програм ће увеличати Емилија Голубовић и Љиљана Савковић извођењем етно песама из Србије.
Музеј града Београда издао је нови број Годишњака града Београда LX (60).
У овом броју Годишњака можете прочитати текстове о резултатима ископавања на Археолошком локалитету Стублине код Обреновца, о праисторијској некрополи код Ветеринарског завода у Земуну, о животу и делу архитекте Александра Бугарског, занимљив приказ Београда с краја XIX века и најновији прилог проучавању старих заната са подручја Београда, овог пута о парфемиџијском и фризерском занату.
Годишњак града Београда се може купити у Конаку кнегиње Љубице (штампана верзија) или преузети.