Конак кнегиње Љубице ће из техничких разлога бити затворен за посету од недеље 2. августа до уторка 4. августа.

Очекујемо Вас од среде 05. августа по уобичајеном радном времену.

Сазнајте зашто пишемо ћирилицом, подсетите се улоге Доситеја и Вука у развоју нашег језика и писма, научите слова глагољице исписујући мисли Иве Андрића најстаријим словенским писмом...

Подаци о предмету

  • Место Спомен-музеј Иве Андрића, Андрићев венац 8/I
  • Време 2015 - 5. март 13ч; 2014 - 27. септембар 13.30, 23. септембар 15ч, 20. септембар 14ч
  • Трајање 120 минута
  • Узраст 13 - 15 година
  • Број учесника 12 - 15
  • Цена 100 динара
  • Радионицу воде

    Радионицу воде Јована Мијатовић, археолог-конзерватор и кустоси Музеја града Београда.

Научите шта је и зашто је важан Камен из Розете; запамтите ко је и како дешифровао египатско писмо; сазнајте ко је био Душко Радовић и шта је афоризам; ’’преведите’’ неколико афоризама о Београду...

Подаци о предмету

  • Место Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, двориште
  • Време 2015 - 11. март 12ч; 2014 - 18. децембар 13.15, 16. децембар 13.15, 3. децембар 13.30, 19. новембар 13.30, 4. новембар 15ч, 9. август 12ч
  • Трајање 120 минута
  • Узраст 11 - 15 година
  • Број учесника 12 - 15
  • Цена 100 динара
  • Радионицу воде

    Радионицу воде Јована Мијатовић, археолог-конзерватор и кустоси Музеја града Београда.

Шта је икона? Какво значење има? Како се слика икона?

Подаци о предмету

  • Место Збирка икона Секулић, Узун Миркова 5/I спрат
  • Време 2015 - 19. јул, 10ч; 2013 - 28. новембар, 14ч
  • Трајање 120 минута
  • Узраст 9 - 12 година
  • Број учесника 8 - 12
  • Цена 100 динара
  • Радионицу воде

    Радионицу воде Александра Гедеон, дипломирани сликар (2013), студенти историје уметности Ана Врањеш и Тина Стојаковић 2015)и кустоси Музеја града Београда.

Марио Варгас Љоса у посети Спомен-музеју Иве Андрића - Нобеловац у музеју Нобеловца!

У току своје посете Београду славни писац Марио Варгас Љоса јуче је посетио Спомен-музеј Иве Андрића. Поред сталне поставке, писац је посебно био заинтересован за личну библиотеку Иве Андрића и књиге на шпанском језику.

Римско освајање Балкана донело је велике промене у свим сферама живота. Освајањем ових простора Рим је присвојио и започео експлоатацију огромних природних ресурса, организовао и контролисао проток људи и робе. У циљу заштите територија и интереса, подизана су војна утврђења, развијана мрежа путева, оснивана насеља. Римско освајање ових простора носило је са собом нове идеје и нове облике организације простора какве староседелачко становништво није познавало.

Подаци о предмету

  • Предавач Антонија Ропкић
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум понедељак, 1. јун 2015, у 18ч

Tracks and Traces представља уметнички дијалог аустријског уметника Андреаса Фогарашија и српског уметника Саше Ткаченка. Под утицајем урбаних простора, а инспирисани датом локацијом и неким замишљеним местима уметници разрађују идеје на поновном читању града кроз сећања на метеријалност и звук. Фогараши разрађује теме као што су идентитет, архитектура, економизација градова и културализација јавних простора, прибегавајући разним процедурама за (де)конструкцију идеје града. Ткаченко на наративан начин истражује историју урбаних локација, њихово присуство или нестанак током времена, њихов тренутни доказ постојања у нашој средини и свакодневној реалности.

Подаци о предмету

  • Локација Музеј града Београда, Ресавска 40б
  • Датум 15. мај - 6. јун 2015.
  • Организација

    Музеј града Београда и Аустријски културни форум

  • Импресум

    Катарина Шендл (Аустрија), кустос изложбе

Током Манифестације “Музеји Србије десет дана од 10 до 10” од 9. до 18. маја музеји у саставу Музеја града Београда Конак кнегиње Љубице, Музеј Паје Јовановића и Музеј Иве Андрића радиће по продуженом радном времену уз бесплатан улаз.

Музеји у саставу Музеја града Београда неће радити у петак 1. маја.

Посетите музеје у саставу Музеја града Београда:

од суботе 2. маја по уобичајеном радном времену.

Након више миленијума развоја насеља који је текао готово ''природним'' путем, мењајући се спонтано и прилагођавајући се у ходу географским одликама терена, опасностима које су се надвијале над становнике, напредујући заједно са развојем економије и пратећи уопште потребе и развој заједница које су у њима живеле, од првога века наше ере на тлу Београда долази до наглог преокрета. Римским освајањима наших крајева, а тиме и Београда, по први пут долази до присилне инсталације увежене урбане матрице. Моћна нова империја није пуно пажње полагала на постојеће традиције становања и организације простора од раније присутне код аутохотоног становништва. Успостављање механизама великог Римског царства је поред промене начина управе, увођења нових закона, правила трговине, подразумевало и прилагођавање простора новим потребама. Римско царство је на новоосвојена подручја, попут развијеног механизма државног апарата, доносило и већ устаљени и развијени систем успастављања матрице града.

 

Подаци о предмету

  • Предавач мр Адам Црнобрња, Народни музеј у Београду
  • Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум понедељак, 4. мај, 2015, у 18ч