Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8, улаз слободан
Среда, 15. април, 2015, у 14ч
Др Данко Дујмовић, историчар уметности, постдокторанд – виши асистент на Одсеку за историју уметности Филозофског факултета Свеучилишта у Ријеци. Предаје Уметност раног средњег века и Уметност романике. Изборни предмет Музејска педагогија – теорија, пракса и методе, као први и засад једини такав у Хрватској, покренуо је 2010. године. У периоду 2003 - 2007 радио је као музејски педагог у Музеју за умјетност и обрт у Загребу, члан је Извршног одбора Хрватског музејског друштва и Организационог одбора Секције за музејску педагогију и културну акцију.
У излагању ће бити представљени стање и могућности музејске педагогије у хрватским музејима, као и трендови у деловању, организацији и развоју тога сегмента музејске делатности у Хрватској.
У последњих двадесетак година видљиви су велики помаци у перципирању и вредновању музејских едукативних програма, како у јавности, тако и у самим музејима, а у складу с тим и музејска едукација је све више препозната као једна од темељних делатности савремених музеја. Заједничким настојањима колегиница и колега, кроз деловање Секције за музејску педагогију и културну акцију Хрватског музејског друштва, организацијом заједничких активности, умрежавањем и разменом искустава покушавају се повисити стандарди, пронаћи одговори и предвидети решења у изазовима струке.
Конак кнегиње Љубице ће у петак 10. априла радити од 10-13 часова, а у недељу 12. априла неће радити. Остали музеји у саставу неће радити у петак 10. и недељу 12. априла 2015. године.
Гвоздено доба обухвата први миленијум пре н.е. То је раздобље када је човек овладао технологијом израде предмета од гвожђа, време миграционих кретања и социјалног раслојавања. Богати тумули са импортованм прилозима сведоче о контактима са архајском Грчком културом и издвајању друштвених група високог статуса.
Подаци о предмету
- Предавач Драгана Стојић, археолог, Музеј града Београда
- Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
- Датум понедељак, 6. април, 2015, у 18ч
Велико нам је задовољство да Вас позовемо на промоцију I и II тома стручне каталошке публикације „Обреновићи у музејским и другим збиркама Србије“ у организацији Музеја рудничко – таковског краја.
На промоцији ће говорити:
Данијела Ванушић, МА, кустос Музеја град Београда
Александар Марушић, кустос Музеја рудничко-таковског краја
др Милош Тимотијевић, виши кустос Народног музеја, Чачак
др Игор Борозан, доцент Филозофског факултета у Београду
Четвртак 26. март у 19 часова
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Улаз слободан
Од понедељка 9. марта у бечкој Палати Порција, гостује изложба "Белешке бурних односа: Аустријско – српски односи 1836-1914". Изложба је резултат сарадње Аустријског културног форума из Београда, Института за савремену историју и Музеја града Београда и биће представљена као део манифестације "Година културе Аустрија-Србија".
Изложба ће бити отворена до 27. марта 2015. у периоду.
Радно време од 10 до 15 часова.
Бесплатан улаз за даме на Дан жена у недељу 8. марта 2015. у музеје:
Радно време од 10 до 14 часова.
За више информација погледајте страницу сталне поставке.
Гостујући тематски програм ЛИБАДЕ И КРИНОЛИНЕ – БЕОГРАЂАНКЕ У ПРОШЛОСТИ 1830-1914. чији је аутор историчарка уметности и књижевница Тамара Огњевић, релизује се у сарадњи Музеја града Београда и Артис центра из Београда.
Замишљен као серијал прича из културне историје, које повезују нематеријално, примењено и ликовно наслеђe са епизодама из живота конкретних личности, овај програм има за циљ да осветли жене српске престонице у једном транзитном, бурном и надасве занимљивом времену.
Сазнајте више о женама из 19. века: како су живеле, шта их је интересовало, које су обавезе имале, како су стицале одређена права, како су се облачиле и неговале, где су набављале кућне потрепштине, шта су и како кувале, где су стицале образовање, како су се удавале и рађале децу, те читав низ других детаља из такозване историје приватног живота.
Програм се одвија недељом у 11 часова у простору Конака кнегиње Љубице.
Због ограниченог броја места пријављивање је обавезно.
Све информације на www.artiscenter.com
Од 1. марта 2015. па надаље, све музеје у саставу Музеја града Београда можете бесплатно посетити сваке последње суботе у месецу.
Сазнајте више о музејима у саставу Музеја града Београда.
За разлику од каменог доба, током ког се точак (пра)историје кретао лагано, метална доба и млађу праисторију карактеришу убрзане друштвене промене. Неке од манифестација тих промена релативно су лако препознатљиве у материјалној култури. Добар пример су технолошке иновације, каква је освајање нових материјала (бакра, злата, бронзе) и њихово увођење у ширу употребу. Са друге стране, бронзанодопске заједнице оставиле су трагове које се у археолошком запису, у доброј културно-историјској традицији, препознају као тзв. керамичке археолошке културе, где се запис најлакше дешифрује на керамици - материјалу којим је човек суверено владао већ миленијумима.
Подаци о предмету
- Предавач доц. др Марија Љуштина, Филозофски факултет у Београду
- Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Циме Марковића 8
- Датум понедељак, 2. март, 2015, у 18ч
Музеји у саставу Музеја града Београда због Дана државности неће радити у недељу 15. и понедељак 16. фебруара 2015. године.
Посетите нас од уторка 17. фебруара у следећим објектима:
Прочитај све...
Историја продукције простора, становања и архитектуре предсатавља миленијумски наратив, који се често поетично описује као ход од пећине до палате. Тај процес ипак није линеаран. Постоје заједнице, које никада нису живеле у пећинама; постоје и оне које су некада живеле у пећинама, а затим почеле да граде куће; има и оних које никада нису градиле палате. Тако се продукција простора у многоме разликује од места до места, од културе до културе, од времена до времена... С тим у вези, нити је пећина полазиште, нити је палата коначно исходиште. Тумачења о разлозима за почетак организовања заједничког живота су разноврсна, а као основни поводи истичу се потреба за сколиништем, потреба за обезбеђивањем физичке и симболичке репродукције, неопходан корак у процесу симболичког припитомљавања дивљине...
Подаци о предмету
- Предавач Милош Спасић, кустос Збирке за праисторију, Музеј града Београда
- Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
- Датум понедељак, 2. фебруар, 2015, у 18ч
Радно време Музеја у саставу Музеја града Београда током празника:
Конак кнегиње Љубице, Музеј Иве Андрића, Завичајни музеј Земуна и Музеј Јована Цвијића:
- Среда 31. децембар 10-12ч
- Уторак 6. јануар 10-14ч
- Четвртак 1. јануар и среда 7. јануар су нерадни дани.
Музеј Паје Јовановића, Збирка икона Секулић и Музеј бањичког логора:
- Четвртак 1. јануар, субота 3. и недеља 4. јануар су нерадни дани
Осталим данима музеји у саставу раде по уобичајеном радном времену.
Након кратке зимске паузе, монодрама На кафи код кнегиње Љубице биће одржанa у петак 16. јануара 2015. године.
Музеј града Београда овом изложбом обележава сећање на Љубицу Цуцу Сокић, изванредну уметницу и дародавца нашег музеја. На изложби је представљена колекција њених дела, већином цртежа, који се чувају у Уметничкој збирци Музеја града Београда и који највећим делом до сада нису били представљени јавности. Иако бројчано невелика (осамнаест дела добијених током друге половине двадесетог века) настала углавном захваљујући поклонима саме уметнице - ова колекција нам ипак омогућава да спознамо суптилну и осећајну ликовну грађу којом је упорно и тихо обликовала особени уметнички кредо.
Подаци о предмету
- Локација Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
- Датум 23. децембар - 1. март 2015.
-
Импресум
Нада Сеферовић, аутор изложбе и каталога; Драгана Лацмановић, дизајн
Највише огласа и реклама је објављивано у недељницима штампаним од 1926. до 1936. у Земуну: Сремски гласник, Земунски весник, Земунски гласник, Сремски одјек, Наша реч. Временом су се и читаоци и оглашивачи оријентисали на београдску штампу, на Политику, Правду и Време, новине које су имале велики број читалаца широм Краљевине. Непосредно после Првог светског рата, земунски трговци и индустријалци су настојали да се повежу са дугогодишњим партнерима са простора некадашње Аустроугарске, па су се оглашавали и у листу Србија, који је од почетка 1919. године излазио у Сремској Митровици. Огласи се могу наћи и у листовима који су се периодично појављивали: Илустровани лист, Жена и свет, Жена данас и Народно благостање.
Подаци о предмету
- Локација Спиртина кућа, Главна 9, Земун
- Датум 11. децембар - 15. март 2015.
-
Импресум
Љиљана Аћимовић, аутор изложбе и каталога; Драгана Лацмановић, дизајн изложбе; Никола Гривцов, дизајн каталога, Produkcijа 64, реализација изложбе