Добродошли у Београд светлости 2011.
Фестивал посвећен култури светла, oд 8 увече до поноћи сваког дана.

Башту Конака кнегиње Љубице прекрило је гигантско цвеће које ноћу зрачи у плавим, зеленим и тиркизним нијансама. Интегрисано у постојећу вегетацију ова инсталација не привлачи само погледе већ наводи посетиоце и да уђу у овај чаробни свет. Преко минијатурних звучника распоређених у простору врт се претвара у веома медитативну средину.

Софи Гијо је сличне инсталације извела на неколико европских фестивала светла (Nuit Blanche, Fête des Lumières, Noche Blanca, Svetlobna gverila).

Into the Blu је настао у копродукцији са словеначким фестивалом Svetlobna gverila и уз подршку Arts Council Pro Helvetia.

Софи Гијо је дипломирала уметност на универзитету у Лозани у Швајцарској (1989-1996). Од тада обликује свој омиљени материјал – светло. Са жељом да задржи светло у ограниченим и затвореним просторима она га материјализује и приближава публици. Било да су инсталације великог или малог формата њен приступ је увек на релацији људског бића и његовог окружења. Софи Гијо повезује елементе и метафоре из природе, ствара фантастичне атмосфере и бајковите просторе где су светло и звук доминантни елементи.

Учествовала је на многим фестивалима светла; 2007. Fête des Lumières у Лиону, 2008. Arbres et Lumières u Ženevi, 2009. i 2010. Nuit Blanche u Briselu i Ghentu, 2011. Svetlobna gverila у Љубљани.

Београдски фестивал светла, јединствена манифестација у региону, већ четврту годину за редом ће обасјати септембарске дане у Београду. Кроз изложбу савременог српског дизајна, светлосно-звучне инсталације, узбудљиве радионице, инспиративна предавања представиће се најсветлији примери стваралаштва из земље и иностранства.

Поред већ уходаних програма "Сјај из мрака", "Светлуцање", "Светлосна герила", "Будућност је сјајна" фестивал ове године уводи и "Светло на филму" као и богат музички програм.

У оквиру фестивала „Дунав фест" који се у Београду одржава од 31.08. до 11.09.2011. године Музеј града Београда ће на шеталишту Аде Хује представити изложбу „Келти на тлу Београда". Посетиоци ће имати прилику да кроз 12 великих паноа стекну слику о животу Келта који су од краја IV. века п.н.е. па све до I века настањивали обале Дунава код Београда.

Свечано отварање изложбе петак, 2. септембра 2011. године у 14 часова.

Национални комитет Међународне организације музеја (ICOM) Србије прогласио је изложбу „Градски номад – београдски записи фоторепортера Александра Аце Симића" за Пројекат године 2011.
Александар Аца Симић, дугогодишњи новинар "Политике'', први је аутентичан српски фоторепортер који је професионално бављење фотожурнализмом довео у потпуни склад са највишим естетским стандардима фотографске уметности.
Симићеве фотографије фактографски и експресивно документују и реконструишу прошлост Београда из времена од двадесетих до шездесетих година 20. века.
Београд се на Симићевим фотографијама, у главној улози или као позадина, намеће својим ведутама и препознатљивом атмосфером. Овом поставком приказан је својеврсни портрет Београда као архитектонске и урбане целине која у одређеним ритмовима трпи промене, у времену које је Симићу дато да буде његов хроничар. На фотографијама Аце Симића, помног истраживача и бележника градских призора, има и притајеног хумора, али је доминантно присутна и несумњива документарност.
Избор од око 140 оригиналних фотографија представљених на изложби, груписаних у тематске целине у простору, чине репортерске, архитектонско-просторне и жанровске мотиве Симићевог рада и на различите начине говоре о Београду и његовим становницима.
Поред основних података о животу Аце Симића, представљен је његов фотографски опус у неколико целина, Репортажа, Рат, Људи и Град. У делу Репотажа представљен је репортерски извештај политичких тема којима се аутор бавио од 1921. до 1941. године. Друга целина Рат доноси теме Другог светског рата, а затим је представљена велика група снимка са темом Град, на којима је приказан Београд између два светска рата, његова визура, изградња, комунални садржаји, саобраћај, кафане. Ту је додата серија фотографија настала тек средином шездесетих година под називом Град који се мења. Последња тематска целина, Људи, представља жанр фотографије са свакодневним темама београдског живота, становања, снабдевања, спорта и културе.
Поставку употпуњује и мултимедијална презентација Симићевих фотографија.

Кроз ликовна дела уметника која је Андрић током живота чувао у свом дому а која ми данас чувамо у његовом Спомен-музеју, дела како уметника који су оставили дубок траг у развоју уметности двадесетог века на простору некадашње Југославије - као што су Стојан Аралица, Сретен Стојановић, Игњат Јоб, Миленко Шербан, Мило Милуновић, Петар Лубарда, Лиза Крижанић, Коста Хакман, Никола Граовац, Недељко Гвозденовић, Зуко Џумхур, или Пеђа Милосављевић, да набројимо само неке – тако и оних мање познатих али Андрићу драгоцених сапутника, оних које је веома ценио, пружа се поглед на приватни свет његовог пријатељствовања са уметницима који су стварали свет слике. У том интимном кругу савременика постепено се развијало његово осећање и поимање визуелне уметности које можемо пратити, било јасно исказано или вешто преодевено, било као заокружене целине или само у фрагментима, кроз целокупан ток његовог писаног стваралаштва.