Двадесет осмог јуна 1914. надвојвода Фрањо Фердинанд, наследник хабзбуршког престола, убијен је са супругом у Сарајеву. Извршиоци злочина хтели су да покажу противљење хабзбуршкој владавини и своју жељу за јужнословенском независношћу и јединством. Они нису предвидали да ће њихов чин непосредно довести до избијања светског рата са трагичним последицама. Они нису могли предвидети такав исход, јер тај рат није био изазван само убиством. Зашто би се цео свет латио оружја због атентата у неком непознатом балканском граду? У позадини су, очигледно, деловали други чиниоци, као што су империјализам, национализам и судар супарничких система савезништва, борба за утицај и моћ у међународним односима, лоше процене супарничке снаге и политике и логика ратног размишљања за решавање спорова. Србија није желела рат. Рат јој је наметнут.
Догађаји од 28. јуна до 28. јула, детаљи атентата, погром над Србима у градовима Босне и Херцеговине, јавна и тајна дипломатија, пропаганда Аустро-Уграске против Србије, одговор српске штампе, дипломатска преписка српских посланика са Министратсвом спољних послова и Владом Србије, покушај да се избегне рат, припреме за рат су само нека од питања која че бити предмет предавања проф. Павловића.
Израда богатих и слојевитих силуета Београда, опцртавањем и исецањем у картону. У силуетама се, поред сачуваних кућа Константина Јовановића и осталих постојећих грађевина, појављују и оне које су резултат дечије маште.
Кроз анализу одабраних цртежа Константина Јовановића учесници се упознају са неким од основних архитектонских појмова, a веза различитих архитектонских пројекција појашњава се уцртавањем елемената на основу објеката и убацивањем основа у пресек или на фасаду. Цртежи се на крају дорађују бојењем у акварел техници.
ПРОЦЕС - едукативна архитектура и кустоси Музеја града Београда.
Израда женског грађанског костима из 19. века - упознавање са историјским приликама, начином одевања и изгледом женске одеће у Београду током 19. века.
Марија Ђапић Живковић, дизајнер текстила и кустоси Музеја града Београда
Oткривањe и истраживањe употребних и украсних предмета из периода праисторије и антике и упознавањe са њиховом наменом у свакодневном животу.
уметници и едукатори ШКАРТ колектива и кустоси Музеја града Београда
Крајем 19. и почетком 20. века, велике европске силе (Велика Британија, Француска, Русија, Немачка, Аустро-Угарска и Италија) изградиле су међународни систем заснован на савезништвима унутар два супротстављена блока земаља- сила Антанте и Тројног савеза. Србија је била мала држава која није била чланица ни једног од та два савеза. Ипак, она је била нападнута у јулу 1914. године од стране Аустро-Угарске после кризе у међународним односима изазване атентатом на аустро-угарског престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву. Напад на Србију изазвао је низ ланчаних реакција у престоницама великих европских сила које су довеле до избијања светског сукоба који је имао до тада невиђене размере. Ако је повод за избијање светског рата био сарајевски атентат, узроке рата треба тражити у нарушеном балансу у међународним односима од почетка 20. века.
Аутор предавања ће објаснити функционисање међународног система заснованог на постојању два блока до 1914, сарадњу и супротстављање тих блокова на Балкану, положај Србије у таквом систему, процес нарушавања успостављеног односа снага у Европи, улогу појединих европских државника и политичара у доношењу одлука везаних за судбину Србије, значај српског националног питања за односе између Аустро-Угарске и Србије.
Уобичајено је да се историја Краљевине Србије током 1914. године реконструише тек од краја јуна поменуте године. Тиме се наглашавају само политички догађаји везани за Јулску кризу и касније ратне операције. Међутим, неправедно је историјску стварност у времену између „Бугарског" рата и сукоба са Аустроугарском свести на пуки ратни пролог. Читава друга половина 1913. као и први месеци 1914. године прошли су у покушајима да се српско друштво прилагоди последицама ратовања из 1912 ̶ 1913, али и да настави са државним и приватним плановима како су они били уобличени пре мобилизације 1912. године.
Тако је у овом времену трајала демобилизација српских војника, дислокација гарнизона у „Нове области", церемоније у част победничке војске, али и потрага за војничким посмртним остацима и њихов пренос у старе границе Краљевине где су се налазиле породичне гробнице.
С друге стране, „Шонда" и „ Вајферт" су зидали нове фабрике, Српско бродарско друштво купило је неколико модерних пароброда. Народно позориште је припремало нове представе, а становништво гласало на општинским изборима или се борило се са послератном скупоћом. Годиине 1915. између осталог очекивала се Уставотворна скупштима, али и оснивање Медицинског факултета у Београду.
Човек је одувек тежио да осветли своју околину. Још од проналаска ватре па све до данашњих дана светлост је и дар и потреба, део свакодневног живота, религиjских и погребних обреда, неопходна за рад, стваралаштво али и забаву и уживање.
Изложба Recte iluminas / Античке светиљке, аутора др Славице Крунић, отворена је крајем јуна 2011. у Конаку кнегиње Љубице представља светиљке из античке збирке Музеја града Београда, из периода владавине Римског царства.
У јединственом простору Сале под сводовима, приказано је више аспеката живота у античком Сингидунуму. Уз причу о њиховој употреби, технологији горива, начинима израде, трговини и продавницама, централни део поставке чине витрине са експонатима подељеним у неколико целина: тзв. "фирма лампе" са печатима радионице или мајстора, фигуралне лампе, касноантичке глазиране лампе, бронзане лампе и посебно издвојени најрепрезентативнији налази.
Оно што ову изложбу чинити посебно атрактивном су две реконструкције у простору: римског митреума (храма) са жртвеником и саркофага са причом о погребним обичајима.
Изложба у ширем смислу представља и причу о ширењу римске империје и њених политичких, војних, привредних, културних и религијских утицаја на просторима данашње Србије, а тада провинције Горње Мезије. Из другог угла ова изложба може да се прати и као прича о настанку масовне производње и настанку првих фирми – брендова.
„Добро светлим" је носећи мултидисциплинарни пројекат Музеја града Београда у 2011. години. Овај комплексни пројекат настао је као резултат вишегодишњих истраживања др Славице Крунић, и тима стручњака из Музеја града Београда, везаних за антички Сингидунум. Назив пројекта инспирисан је делом натписа са једне од лампи нађеној на територији Сингидунума. На овој фрагментарно сачуваној лампи стручњаци су прочитали рељефни натпис "RECТЕ ILLUMINAS", што се са латинског језика може превести као ДОБРО СВЕТЛИМ. У свету је пронађен веома мали број лампи са оваквом врстом натписа.Аутор изложбе и каталога, виши кустос Музеја града Београда др Славица Крунић, добитник је награде Музејског друштва Србије „Михаило Валтровић" у категорији Појединац године за 2011 .Аутор изложбе и каталога, виши кустос Музеја града Београда др Славица Крунић, добитник је награде Музејског друштва Србије „Михаило Валтровић“ у категорији Појединац године за 2011.
Добродошли у Београд светлости 2011.
Фестивал посвећен култури светла, oд 8 увече до поноћи сваког дана.
Башту Конака кнегиње Љубице прекрило је гигантско цвеће које ноћу зрачи у плавим, зеленим и тиркизним нијансама. Интегрисано у постојећу вегетацију ова инсталација не привлачи само погледе већ наводи посетиоце и да уђу у овај чаробни свет. Преко минијатурних звучника распоређених у простору врт се претвара у веома медитативну средину.
Софи Гијо је сличне инсталације извела на неколико европских фестивала светла (Nuit Blanche, Fête des Lumières, Noche Blanca, Svetlobna gverila).
Into the Blu је настао у копродукцији са словеначким фестивалом Svetlobna gverila и уз подршку Arts Council Pro Helvetia.
Софи Гијо је дипломирала уметност на универзитету у Лозани у Швајцарској (1989-1996). Од тада обликује свој омиљени материјал – светло. Са жељом да задржи светло у ограниченим и затвореним просторима она га материјализује и приближава публици. Било да су инсталације великог или малог формата њен приступ је увек на релацији људског бића и његовог окружења. Софи Гијо повезује елементе и метафоре из природе, ствара фантастичне атмосфере и бајковите просторе где су светло и звук доминантни елементи.
Учествовала је на многим фестивалима светла; 2007. Fête des Lumières у Лиону, 2008. Arbres et Lumières u Ženevi, 2009. i 2010. Nuit Blanche u Briselu i Ghentu, 2011. Svetlobna gverila у Љубљани.
Београдски фестивал светла, јединствена манифестација у региону, већ четврту годину за редом ће обасјати септембарске дане у Београду. Кроз изложбу савременог српског дизајна, светлосно-звучне инсталације, узбудљиве радионице, инспиративна предавања представиће се најсветлији примери стваралаштва из земље и иностранства.
Поред већ уходаних програма "Сјај из мрака", "Светлуцање", "Светлосна герила", "Будућност је сјајна" фестивал ове године уводи и "Светло на филму" као и богат музички програм.
У оквиру фестивала „Дунав фест" који се у Београду одржава од 31.08. до 11.09.2011. године Музеј града Београда ће на шеталишту Аде Хује представити изложбу „Келти на тлу Београда". Посетиоци ће имати прилику да кроз 12 великих паноа стекну слику о животу Келта који су од краја IV. века п.н.е. па све до I века настањивали обале Дунава код Београда.
Свечано отварање изложбе петак, 2. септембра 2011. године у 14 часова.
Национални комитет Међународне организације музеја (ICOM) Србије прогласио је изложбу „Градски номад – београдски записи фоторепортера Александра Аце Симића" за Пројекат године 2011.
Александар Аца Симић, дугогодишњи новинар "Политике'', први је аутентичан српски фоторепортер који је професионално бављење фотожурнализмом довео у потпуни склад са највишим естетским стандардима фотографске уметности.
Симићеве фотографије фактографски и експресивно документују и реконструишу прошлост Београда из времена од двадесетих до шездесетих година 20. века.
Београд се на Симићевим фотографијама, у главној улози или као позадина, намеће својим ведутама и препознатљивом атмосфером. Овом поставком приказан је својеврсни портрет Београда као архитектонске и урбане целине која у одређеним ритмовима трпи промене, у времену које је Симићу дато да буде његов хроничар. На фотографијама Аце Симића, помног истраживача и бележника градских призора, има и притајеног хумора, али је доминантно присутна и несумњива документарност.
Избор од око 140 оригиналних фотографија представљених на изложби, груписаних у тематске целине у простору, чине репортерске, архитектонско-просторне и жанровске мотиве Симићевог рада и на различите начине говоре о Београду и његовим становницима.
Поред основних података о животу Аце Симића, представљен је његов фотографски опус у неколико целина, Репортажа, Рат, Људи и Град. У делу Репотажа представљен је репортерски извештај политичких тема којима се аутор бавио од 1921. до 1941. године. Друга целина Рат доноси теме Другог светског рата, а затим је представљена велика група снимка са темом Град, на којима је приказан Београд између два светска рата, његова визура, изградња, комунални садржаји, саобраћај, кафане. Ту је додата серија фотографија настала тек средином шездесетих година под називом Град који се мења. Последња тематска целина, Људи, представља жанр фотографије са свакодневним темама београдског живота, становања, снабдевања, спорта и културе.
Поставку употпуњује и мултимедијална презентација Симићевих фотографија.
Кроз ликовна дела уметника која је Андрић током живота чувао у свом дому а која ми данас чувамо у његовом Спомен-музеју, дела како уметника који су оставили дубок траг у развоју уметности двадесетог века на простору некадашње Југославије - као што су Стојан Аралица, Сретен Стојановић, Игњат Јоб, Миленко Шербан, Мило Милуновић, Петар Лубарда, Лиза Крижанић, Коста Хакман, Никола Граовац, Недељко Гвозденовић, Зуко Џумхур, или Пеђа Милосављевић, да набројимо само неке – тако и оних мање познатих али Андрићу драгоцених сапутника, оних које је веома ценио, пружа се поглед на приватни свет његовог пријатељствовања са уметницима који су стварали свет слике. У том интимном кругу савременика постепено се развијало његово осећање и поимање визуелне уметности које можемо пратити, било јасно исказано или вешто преодевено, било као заокружене целине или само у фрагментима, кроз целокупан ток његовог писаног стваралаштва.