Отоманска или османлијска владавина на Балкану трајала је од 14. до 20. века. У неким регионима она је трајала у континуитету, у некима је била испрекидана (у Мореји, на пример), док неке области (као што су Јонска острва и Далматинска обала) отоманско освајање није ни захватило. Ипак, за скоро читаву популацију Балканског полуострва, векови по отоманском влашћу представљају веома значајни део историјског искуства.

Данас, сећања на овај период остају прикривена у грађевинама чија се улога с временом изменила, или су потпуно избледела услед општег запостављања и деструкције. Ипак, у каквом год стању биле, потпуно уништене или очуване, грађевине из периода Отоманског царства, приватне или јавне, хришћанске, муслиманске или јеврејске, остају документи једне заједничке историје - историје које су народи на Балкану делили читавих шест векова. Савремене фотографије ових споменика омогућују нам да сагледамо отоманско наслеђе у другачијем светлу, да се осврнемо на своју прошлост и да испричамо своју балканску причу.

Сећање на време Отоманског царства и даље остаје: у називима места, који се опиру променама и поред бројних покушаја централних власти да их замене новима; на местима богослужења као што су џамије, синагоге и текије, које су поново у употреби, и у информативним активностима националних или локалних тела која се, последњих година, труде да очувају ово историјско наслеђе које се налази у фази поновног процењивања.

Међународни пројекат „Прича о Балкану" истражује и презентује јавности културно и историјско наслеђе настало на подручју Балкана у периоду Отомаске владавине. Рецентни подаци који показују да је културно наслеђе Отоманске ере озбиљно угрожено иницирало је овај пројекат који, пре свега, има за циљ покретање јавног дискурса о историји региона и превенцији његове културне баштине. У реализацију пројекта је укључено неколико земаља балканског региона, а главни део пројекта чини фотографска изложба на којој ће бити понуђено ново виђење прошлости и балканских споменика културе. Савремену перспективу су дали уметници фотографи, који и поред чињенице да се не познају, покушавају да кроз фотографије остваре кохеренту целину преиспитујући значај која ова заједничка историја има за нас данас. Иван Петровић, Камило Нолас, Јута Бензенберг, Иван Блажев и Самир Карахода фотографисали су најважније цркве, џамије, јавна купатила, аквадукте, куће, и мостове у свакој од земаља, уз нагласак на јединствене историјске карактеристике, као и његово текуће стање.

Конципирана од стране светски познатих историчара др. Марк Мазовер-а, др. Makiel Kiel-а и др Kristina-е Кoulouri, изложба представља изазов да гледамо даље од националних граница, како би истражили историју Балкана као целине. На пројекту је као стручни сарадник из Србије ангажована историчарка др Радина Вучетић са одељења за историју Филозофског факултета у Београду.