Здраво били, младенци мили! Свадбени обичаји младеновачког краја Крај XIX до oсамдесетих година XX века

  • Локација: Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
  • Датум: 15. мај - 29. јуни 2014.
  • Импресум:

    Магдалена Ивковић, аутор; Драгана Лацмановић, графички дизајн; Мања Лекић, илустратор.

Свадбени обичаји младеновачког краја проучавани су на основу теренских истраживања, породичних фотографија и музејских предмета. Најбројније предмете на изложби представљају фотографије са забележеним најсвечанијим животним тренуцима. На избледелим и пожутелим фотографијама, које се чувaју као драге успомене у породичним албумима, смеше се срећни младенци и подсећају нас на прохујала времена, некадашње обичаје и моду која се током времена мењала.

До шездесетих година XX века, традиционална свадба у младеновачком крају била је чврсто структуирана и испуњена строго устаљеним ритуалним радњама, које су извођене с циљем обезбеђења срећног живота младенаца. У другој половини XX века постепено настају дубоке социјалне и економске промене у друштву, које су условиле и промене у свадбеној обичајној пракси.

Свадбени обичаји обухватају три фазе:

Пресвадбени обичаји: момковање – девовање, улога проводаџије, припрема девојачке спреме, просидба, уређај (одлазак у младожењин дом), прошевина, веридба, позивање сватова, превоз младине опреме;

Свадба: припреме у младожењином и младином дому, окупљање сватова и одлазак сватова по младу, извођење младе, венчање у цркви и општинској сали, одлазак у младожењину кућу, обичаји испред куће (сито, наконче, служење младенаца, обилазак око огњишта), обичај даривања бошчалуцима и даривање младенаца, ломљење погача, завршни обред (шарено коло, свођење младенаца), испраћај кума и старојка;

Обичаји после свадбе: прво ритуално умивање свадбених часника, одлазак у позивање званица, долазак пођана, повратак (краћи боравак младе у родитељском дому) и прославу празника „Младенци".