До шездесетих година XX века, традиционална свадба у младеновачком крају била је чврсто структуирана и испуњена строго устаљеним ритуалним радњама, које су извођене с циљем обезбеђења срећног живота младенаца. У другој половини XX века постепено настају дубоке социјалне и економске промене у друштву, које су условиле и промене у свадбеној обичајној пракси.
Свадбени обичаји обухватају три фазе:
Пресвадбени обичаји: момковање – девовање, улога проводаџије, припрема девојачке спреме, просидба, уређај (одлазак у младожењин дом), прошевина, веридба, позивање сватова, превоз младине опреме;
Свадба: припреме у младожењином и младином дому, окупљање сватова и одлазак сватова по младу, извођење младе, венчање у цркви и општинској сали, одлазак у младожењину кућу, обичаји испред куће (сито, наконче, служење младенаца, обилазак око огњишта), обичај даривања бошчалуцима и даривање младенаца, ломљење погача, завршни обред (шарено коло, свођење младенаца), испраћај кума и старојка;
Обичаји после свадбе: прво ритуално умивање свадбених часника, одлазак у позивање званица, долазак пођана, повратак (краћи боравак младе у родитељском дому) и прославу празника „Младенци".