Забаве су пре свега биле приватне - славе, свадбе, крштења, журеви, рођендани и имендани, које су најзад могле достојно да се прославе.

Као што су појединци обележавали њима битне догађаје, тако је и држава прослављала своје празнике (Дан уједињења, рођендане чланова краљевске породице), верске заједнице обележавале су верске празнике, а предузећа и удружења – своје славе.

После рата, обновљена културно-просветна друштва и она новостворена, као и  хуманитарна и спортска удружења, организовала су бројне чајанке, матинее, балове, маскенбалове, игранке, кермесе који су привлачиле посетиоце жељне забаве. Ова друштва организовала су и „културне програме“ тј. концерте и позоришне представе, на којима су чланови истих или других земунских друштава били извођачи.

Честа су била и гостовања позоришта из Београда, Новог Сада и Ниша, али и уметника и предавача из ових и других градова.

У то време, Земун је имао три биоскопа који су приказивали најпопуларније филмове.

Уз масовне спортске организације, као што су соколи и скаути, у Земуну је основано више спортских клубова и секција који су неговали фудбал, хазену, веслање, мачевање, бокс, јахање, клизање и друге спортске активности.