cvijic-beogradski-atlas-srb
cvijic-beogradski-atlas-eng

аутор: Татјана Корићанац

издавачи: Српска академија наука и уметности и Музеј града Београда

ISBN: 978-86-7025-670-5

број страна: 112

повез: мек

Београд 2015.
500,00 дин

Београдски атлас Јована Цвијића: Век и по од рођења 1865-2015.

Preloader

Поводом јубилеја 150 година од рођења Јована Цвијића, географа, научника и истраживача Балканског полуострва и европских планинских система, професора Београдског универзитета и његовог ректора, академика и председника Српске краљевске академије, Српска академија наука и уметности и Музеј града Београда издали су каталог изложбе, постављене у Галерији САНУ.

У саставу Музеја града Београда налази се од 1968. године Меморијални музеј Јована Цвијића, те је у каталогу представљен у највећој мери музејски материјал из Легата Јована Цвијића, допуњен илустрацијама предмета из Архива и Библиотеке САНУ, Народне библиотеке Србије, Музеја науке и технике и Библиотеке града Београда.

У каталогу је кроз неколико тематских целина обухваћена Цвијићева животна биографија, која се почетком ХХ века грана у неколико његових значајних делатности – школовање у Београду, докторат на Универзитету у Бечу из области карста, његове водеће научне теме, професура на Великј школи и потом на новоустановљеном Београдском универзитету, ректорски мандати, државничке мисије, пријатељство са члановима династије Карађорђевић, Цвијићево учешће на Конференцији мира у Паризу након Великог рата, избор за председника СЛКА у два мандата.

Паралелно, прати се његов истраживачки поход у научне сврхе – екскурзије, оснивање Географског завода и Српског географског друштва, објављивање великих научних синтеза о Балканском полуострву, израда бројних географских карата, од којих су етнографске посебно значајне за исход разграничења нове југословенске државе формиране 1918.

У каталогу је значајно место посвећено Београду у којем су се одвијале најзначајније Цвијићеве активности, а посебно су значајни топоними који од Копитареве градине, преко Краљевог трга воде до Бранкове улице, и омеђавају угаоне институције науке, просвете и културе којима је Цвијић посветио цео свој живот.