У време римске доминације у Сингидунуму су, поред званичних, поштовани и многи оријентални и синкретистички култови Митре, Немезе, Кибеле, Хекате, Орције и трачког коњаника. Задржана су и стара, домаћа веровања аутохтоног становништва.
У самом граду и на његовој широј територији пронађено је више оловних плочица различитих типова, као и мермерне иконе на којима је илустрован садржај мистичног култа подунавског коњаника. У сваком погледу је јединствен и репрезентативан налаз правоугаоне бронзане плочице, једине до сада пронађене и познате, на којој су сцене подељене у две зоне. У горњој зони је представљен небески свет са бистама Сола и Луне, фланкиран хералдички постављеним змијама. Представа непознате богиње између два коњаника заузима централно место у овој зони плочице. У другој зони је посебно интересантна централна фигура нагог мушкарца, која је својим ставом и бичем иза леђа идентична представама Сола на реверсу новца чије се ковање може пратити од времена цара Гордијана III.
Овај налаз је изузетно значајан за покушај будућег тумачења овог још увек мистичног култа, названог подунавски због налаза оваквих иконица дуж лимеса на Дунаву, његовим током кроз Доњу Панонију, Горњу Мезију и Дакију. Несумњиво, аутохтони елемент је овде доминантан, али је тешко одредити његове носиоце. У култу је снажно уочљив и утицај оријенталних религија, првенствено митраизма.