Накит из Сингидунума се својим облицима, техником израде и орнаментиком уклапа у општу слику о римском накиту који је рађен по грчким и оријенталним узорима, с јаком хеленистичком традицијом прожетом аутохтоним утицајима. Досадашња истраживања нису дала довољно елемената који би указали на постојање радионице за његову израду у Сингидунуму.
Накит једноставније и јефтиније израде, приступачан већем броју становника, можда је ипак могао да се израђује у самом граду. Најчешће је откриван у оквиру гробних целина, а представљен је прстењем, наруквицама, минђушама, огрлицама, привесцима, укосницама и фибулама. Без обзира на врсту материјала од ког је израђен и типa коме припада, добро је заступљен тек налазима III и IV века. Уочљива је одсутност накита I и II века, осим фибула, јер је у периоду раног Царства задржан стил републиканске једноставности, а кићење накитом било забрањено законом.
Луксузни златни накит пристизао је у Сингидунум из западних или источних радионица или се, што је поузданије, може везати за неки панонски производни центар. Накит указује на друштвени и економски статус, припадност сталежу, па и богатство друштва у целини. По њему се може одредити и да ли је римски грађанин патрициј, ужива ли царску наклоност, да ли је ожењен или верен. Накит је могао бити додељен и у знак признања. Војници су као службено признање добијали наруквице, торквесе и фибуле.