Светоандрејска скупштина је одржана у Београду у времену од 11. децембра 1858. до 31. јануара 1859. године. На њој је извршена смена династија у Кнежевини Србији. Скупштина на српски трон враћа остарелог кнеза Милоша Обреновића. По угледу на европске земље, Милош издаје налог Савету да издвоји средства за издавање две врсте споменица, којима би се обележио овај значајан догађај за њега, његову династију и Србију. Споменице је требало да се поделе свим депутатима, учесницима Светоандрејске скупштине као израз захвалности.
Прву споменицу кружног облика, израђену од сребра, моделовао је Анастас Јовановић. На предњој страни је попрсје кнеза Милоша са исписом његовог имена, а на наличју у пет редова стоји испис: СВЕТО / АНДРЕЈСКА / СКУПШТИНА / 1858 / ЗА ПРИВРЖЕНОСТ. Уручена је свим грађанским лицима депутатима на Скупштини, којих је, према једном извору, било 378. За свештена лица која су били депутати на Светоандрејској скупштини, а њих је било 58, Милош је дао да се израде златни крстови, на којима стоји исписано: М. О I. / СВ. АНДР. СКУПШТИНА / 1858 с једне, а са друге: ЗА / ПРИВРЖЕНОСТ / Х.
Приказани примерак првог златног одличја обновљене Србије је за сада, колико је познато, и јединоочувани од оних 58, који су учесницима – депутатима Скупштине, додељени и уручени у Крагујевцу 1859. у време трајања Малогоспојинске народне скупштине, од 10. до 24. септембра.