Готово да нема неолитског локалитета на простору од Анадолије, Тракије, Македоније, до централне Србије и Подунавља, на којем нису пронађени жртвеници у мањем или већем броју. Разликују се по величини, броју ногу, орнаментици, али им је намена била свуда иста - користили су се као култни предмети током обреда приношења жртве.
Мали жртвеник са Бањице је потпуно различит од других винчанских жртвеника, постављених на три и четири ноге. Он стоји на две масивне, лучно повезане ноге, што му даје посебан значај. Елипсоидног је облика, дубоког реципијента, са по једном животињском главом на ужим странама. Претпоставља се да су жртвени обреди вршени на централном месту у насељу, у великим жртвеницима какви су пронађени у Дивостину, Винчи и на Бањици, а да су мале жртвенике користили у својим домовима, у кругу породице.
Велики број жртвеника указује да су магија и религија имале значајно место у животу људи тог доба. Према разноврсности облика може се пратити пут којим је магија постепено прерастала у религију. То се види нарочито на жртвеницима са есхаром (удубљењем) и представом клечеће људске фигуре у молитвеном ставу. Највероватније је дошло до спајања седеће фигурине и жртвеника у једну форму, што симболише постојање одређене личности која се бавила извођењем верских обреда. Тешко је одредити какве су жртве људи приносили, и којим натприродним силама, али су оне у сваком случају биле у некој вези са земљорадњом и сточарством, као основним људским делатностима.