Посуда облика кантарос се складном формом и брижљиво изведеним орнаменталним мотивом, сврстава међу најрепрезентативније примерке свог доба. Сам облик ових посуда потиче из Грчке, где су, током гозби, коришћене за служење вина. Вино се приносило у великим посудама (kantharos heksamilia), из којих се течност захватала и пила уз помоћ мањих посуда истог типа. Сету посуђа намењеног служењу и испијању вина припадала је и већа плитка тацна која се постављала испод великог кантароса да би се у њу сливала проливена течност.
Металне форме ових посуда се на простору централног Балкана појављују већ током VI века старе ере. Овакве посуде могла је себи приуштити само аристократија, па их данас и проналазимо у гробовима-хумкама ондашњих моћника. Истовремено, керамичке облике ових посуда прихвата и сиромашније становништво, које наставља да их користи и током млађег гвозденог доба. Израђене на грнчарском витлу, које је на овом простору пре доласка Келта било скоро непознато, ове посуде назване псеудо-кантароси постају једно од основних обележја материјалне културе, не само на територији насељеној Скордисцима, већ читавог простора насељеног источном групацијом Келта. Верује се да управо ове посуде представљају одраз палеобалканског етничког супстрата, садржаног унутар новонасталих заједница.
На кантаросу са Карабурме, келтски мајстор је моделовањем богато украшених, шупљих дршки, уз коришћење печатног, типично келтског, орнамента за извођење украса на трбуху, створио специфичан, може се рећи и јединствен изглед керамичке посуде. На њој се у пуном сјају, кроз спој традиционално распрострањених облика с новим келтским уметничким тежњама, уочава нова идеја и нови дух, који су током формирања заједница млађег гвозденог доба на тлу централног Балкана утицали на стварање новог стила у изради грнчарије, својственог само материјалној култури Скордиска.