Археолошка истраживања на Карабурми изнела су на видело остатке праисторијских култура, почев од касног енеолита све до почетка нове ере. Без сумње, од највећег значаја је било откриће некрополе млађег гвозденог доба, са континуитетом сахрањивања који траје од III до краја I века старе ере. Ово време, заправо, у целини обухвата самостални живот племенске заједнице Скордиска, од историјског датума њеног оснивања 279. године старе ере, до доласка Римљана.
Међу налазима из времена најранијег келтског присуства на Балкану, издваја се накит који је припадао инвентару женског гроба. Поред тога што хронолошки прецизно указује на време доласка Келта на Балкан, овај налаз дубље уводи и у структуру новонастале заједнице. Сет накита чини пар наушница од сребрне, тордиране жице, са једним крајем завршеним у облику алки, и бронзана фибула раног Духцов типа на коју су окачена четири ланчића. Анализа материјала показала је да он припада двема културним срединама. Наушнице су локалног порекла и представљају најмлађу варијанту накита који је током VI-IV века п.н.е. распрострањен на Балкану и у јужној Панонији. Неколико женских гробова ранолатенског периода, у којима су откривене сличне наушнице, указују да оне представљају део женске ношње која је мање подложна страним утицајима или модним трендовима. С друге стране, фибула представља најстарију врсту келтског накита на северном и западном Балкану, а њена појава се везује за долазак Келта на овај простор. Овако посматран, накит са Карабурме показује да су у Подунављу, крајем IV века старе ере, присутне две етничке заједнице, дако-мизијска и келтска. У корелацији с кратким вестима, сачуваним у делима античких историчара, овај, као и слични налази, показују да је на почетку процеса формирања културе млађег гвозденог доба на Балкану дошло до саживљавања новопридошлог, келтског становништва, са староседеоцима. Етничка стапања су довела до културолошких промена које одсликава нова материјална култура, готово по свему различита од претходне.