Значајну карику за проучавање етно-културних кретања на централном Балкану и Подунављу, крајем старијег гвозденог доба, представљају налази скитског стила. Њихово присуство на овом простору није бројно, а изузетак представљају обале Дунава у околини Београда одакле потиче већи број налаза ове врсте. Међу њима се издваја украсна плочица израђена у облику животиње стилизоване у скитском стилу, која потиче из једног од неколико гробова коњаника, случајно откривених у селу Ритопек надомак Београда.
Плочица представља типичан украс коњског оглава и вероватно је украшавала узду на коњском образу. Пажњу привлачи декоративна шема плочице израђена у виду фантастичне животиње – грифона, са представом само неких њених делова тела (pars pro toto), што је једна од карактеристика скитске уметности, посебно присутна на плочицама V-IV века старе ере. Глава животиње са крестом и брадом јасно је уочљива у горњем делу представе, за разлику од тела животиње које је занемарено. У доњем делу су приказани лепезасто распоређени спирални увојци који представљају канџе на ногама грифона. Појава овог, као и других сличних налаза на територији Београда, самим тим и централног Балкана, може се довести у везу са чешћим контактима локалних племена са заједницама настањеним у доњем Подунављу и Тракији, где је у V-IV веку п.н.е., после продора једног дела скитских племена из евроазијских степа, формирана Мала Скитија.