Нова улазница Музеја града Београда /////

По цени од 200 динара могуће је обићи четири градска музеја. Уз купљену улазницу добијате проспект са мапом Београда и уцртаном трасом шетње и предложеним временом обиласка сваког музеја. Ови проспекти се могу наћи и на пунктовима Туристичке организације Београда, док се улазнице купују искључиво у неким од наших музеја: Конак кнегиње Љубице, Музеј Паје Јовановића, Музеј Јована Цвијића, Музеј Иве Андрића. Карта може да се искористи седам дана након куповине.

Ово је прича о почетку настанка Новог Београда – старијег него што се мисли: како је главни град Југославије начинио прве кораке ка левој обали Саве и почео насипање мочварног терена на Ушћу 1938. године, уз велике планове за „град на песку" од пола милиона становника у освит ратне катаклизме; како су Европа и модерни свет „дошли" у нашу земљу преко Старог сајмишта и Старог аеродрома; шта све чини тајну, скривану деценијама од (Ново)београђана, о чему су двојица наших предавача написали књигу.

Предавање ће бити пропраћено видео презентацијом, уз приказивање више десетина ексклузивних фотографија.

Главни и одговорни уредник
Татјана Корићанац (до краја 2018. године)
Јелена Медаковић (од почетка 2019. године)

Уредник сајта
Бодин Јовановић (до почетка 2020. године)

Садржаји на сајту
Запослени Музеја града Београда

Превод на енглески језик
Милица Шевкушић и Ана Дрњевић.

Фотографије
Владимир Поповић, Ника Стругар, Бодин Јовановић, Раша Станисављевић и други.

Захваљујемо се на помоћи волонтерима: Каролини Мишовић, Јулијани Гавриловић, Мирославу Сарићу и Милени Андрејић.

У случају да смо некога изоставили захваљујемо се свима који су својим радом допринели изради сајта Музеја града Београда.

Веб дизајн и израда
Gart Creative

Покреће Joomla

Директор

Јелена Медаковић

Управни одбор

др Милан Кољанин - председник
др Александра Колаковић, историчар
Ивана Вијатов, историчар уметности
Владимир Томић, историчар, МГБ
Ангелина Банковић, историчар уметности, МГБ

Надзорни одбор
Никола Адашевић, дипл. економиста - председник
Јасмин Поповић, дипл. правник
Владимир Пантелић, МГБ

Музеј града Београда

• Адреса: Змај Јовина 1, 11000 Београд
• ПИБ: 100044870
• Матични број: 07031513
• Регистарски број: 0187031513
• Шифра делатности: 9102
• Преузмите потврду да је Музеј у систему ПДВ-а
• Oбазац за евидентирање података пословних партнера
• e-mail: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Односи са јавношћу

• Марина Васић, 060 500 51 66, Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Информације о предметима у музеју

• тел: 011 263 08 25, Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Едукација / Дечји клуб

• Драгана Латинчић, 060 500 51 36, Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Продавница / Наручивање књига

• тел: 011 263 82 64, 060 500 51 14, Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.

Преузмите логотипе Музеја града Београда

Логотипи музеја се могу користити искључиво у облику и бојама у којима су преузети

• логотип вектор
• логотип pdf формат
• логотип битмапа

Информације за посетиоце
Политика фотографисања

Фотографисање је дозвољено само у просторијама где се налази стална поставка, искључиво за приватну, некомерцијалну употребу. Фотографије не могу бити објављене, продате, репродуковане, пренете, дистрибуиране или на било који други комерцијални начин коришћене у било ком облику. Фотографисање посебних догађаја, позајмљених дела и повремених изложби није могуће без претходне дозволе.

Коришћење блица, видео и филмске камере је строго забрањено.

Музеј града Београда задржава сва права на репродукцију предмета из својих колекција.

Слика глумице у било ком времену и било ком простору је одраз односа друштва и појединца. Случај чувене глумице Веле Нигринове, првакиње Народног позоришта у Београду на прелазу 19. и 20. века потврда је изнете тезе.

Варирање персоне са мноштвом улогом, игра између лица-идентитета и улоге-маске на позорници, обележио је јавни рад Веле Нигринове. Између глумице и националне хероине, између историјске иконе и сензуалне диве кретао се професионални живот глумице. Тако је глумица позоришном маском прикрила свој идентитет живећи животе других, који су постали њен стечени идентитет, означивши је као прву модерну диву српског друштва.

Гламурозна глумица, српска уметница, модел за црквено сликарство, жива слика која се као алегоријска персонификација Србије представљала Београђанима, постала је артифицирани мит кога је као у свакој трагедији покрио заборав.