Праћењем духовног, културно-историјског и уметничког развоја града, у Збирци за културу и књижевност се сакупило близу 3000 предмета: фотографија, албума, рукописа, преписки, позивница, програма, листова, плаката, часописа и других предмета који су припадали истакнутим Београђанима, њиховим породицама, као и предмети везани за догађаје и чланове краљевских породица од почетка ХХ века.

Прегледајте предмете из Збирке за књижевност и културу.
На нашем дигиталном депоу можете погледати и предмете из других збирки Музеја града Београда.

Легати

Легат Иве Андрића

Погледајте Музеј Иве Андрића и упознајте се са животом и делом лауреата Нобелове награде за књижевност.

Легат Бранислава Нушића

Бранислав Нушић (1864–1938), драмски писац и комедиограф, драматург, есејиста и путописац, публициста, дипломата Краљевине Србије, управник позоришта у Београду, Скопљу и Сарајеву, свестрана личност која је оставила дубок траг у животу Београда крајем XIX и у првој половини XX века. Његове комедије се и данас изводе на српском позоришном репертоару.

У знак успомене на оца, Нушићева кћи Гита Нушић-Предић, поклонила је Музеју града Београда 1956. године део његове заоставштине – радну собу, „турску собу“, рукописе, Нушићева сабрана дела, фотографије, документа, збирку карикатура, личне предмете, дипломе, указе и одликовања.

Легат Бранимира Ћосића

Бранимир Ћосић (1903–1934), књижевник поникао у београдској средини, историјски повезује генерацију која се афирмисала до 1912, са оном која ће наступити 1920. Истовремено, он је и спона између либералних грађанских интелектуалаца и марксистичког круга београдске интелигенције. Његов романсијерски опус је невелик, али је oн значајан као писац снажног утицаја у различитим књижевним круговима тадашњег Београда. Легат Бранимира Ћосића налази се у Музеју града Београда од 1947, када је преузет од Удружења књижевника Србије и када је постао власништво Музеја. Садржи 2.284 предмета, публикованих 1973. Поред рукописа, докумената и фотографија, најзначајнији и најобимнији део Легата чини Ћосићева преписка. Сам Ћосић је за живота уништио један део својих рукописа, велики део преписке и све своје дневнике, што до данас остаје велики губитак за културну историју Београда и српске књижевности.