Збирка за ликовну уметност до 1950. године и музичку културу садржи уметничка дела сликара и вајара од XIX века до прве половине XX века: слике, цртеже, аквареле, графике, скулптуре и рељефе, укупно око 1.000 предмета. Засебну целину представља Фонд Анастаса Јовановића са 1.548 предмета, цртежа, скица, акварела, литографија и фотографија, међу којима талботипије имају посебну вредност за изучавање фотографије код нас. У збирци се чувају поклони и легати Стевана Мокрањца, Јосифа Маринковића и Војислава Вучковића, наших истакнутих композитора и музичких радника.

Прегледајте предмете из Збирке за ликовну и музичку уметност до 1950.
На нашем дигиталном депоу можете погледати и предмете из других збирки Музеја града Београда.

Легати и збирке

Легат Паје Јовановића

Погледајте Музеј Паје Јовановића и упознајте се са животом и делом великана српске уметности.

Легат Секулић

Погледајте Збирку икона Секулић и упознајте се са колекцијом икона и уметничких слика овог великог колекционара.

Легат Бете Вукановић

 Сликарка Бабет – Бета Вукановић рођена је у Бамбергу (Баварска) 1872. а умрла је у Београду 1972. године. Уметничко школовање је започела у Минхену 1891, у атељеу сликара Антона Ажбеа, и наставила у Паризу 1897. Пореклом Аустријанка, удајом за Ристу Вукановића сликарка је дошла у Београд 1898. године. Свој педагошки рад започела је у Српској сликарској школи 1900, а наставила у својој кући од 1902. године до Првог светског рата. Равноправно је стајала уз прву генерацију српских сликара који су увели импресионизам у српско сликарство, али је остала верна мртвој природи и људском лику. Њено схватање слике задржало се у прихваћеној минхенској варијанти импресионизма.

Бета Вукановић је тестаментом оставила Музеју 247 слика, пастела, акварела и цртежа, а поједини предмети из њеног атељеа, као и медаље, ордење и укази, путем откупа придодати су легату после њене смрти. Легат броји укупно 293 предмета, у које улази и 46 предмета из сликаркиног атељеа, медаља, ордена и указа које је Музеј откупио, употпунивши ову збирку.

Легат Томе Росандића

Тома Росандић (Сплит, 1878 – 1958) школовао се у Риму, Фиренци, Венецији и Бечу. у Београду се настанио 1921. као већ искусан излагач на међународним изложбама (Беч 1909, Рим 1911, Лондон 1917, Париз 1919). Био је професор Уметничке школе у Београду од 1922, оснивач и први ректор Уметничке академије у Београду од 1937, редован члан САН од 1946. и „мајстор вајар" Мајсторске радионице Томе Росандића од 1949. до 1955.

Росандићево уметничко интересовање кретало се од фигуре, бисте, рељефа, монументалних композиција и споменика профаног и религиозног карактера до предмета примењене уметности. Скулптуре је изводио у камену, дрвету, бакру, сребру и бронзи. У Музеју се чувају његова најпознатија остварења (Ecce Homo, Младост, Аутопортрет, Борац на умору), као и скулптуре (Распеће, Ускрснуће, Арханђел Михаило) и предмети примењене уметности (путир, тамњаница, шкропионик) које је уметник израдио у оквиру припрема за своје архитектонско и вајарско дело, Маузолеј Петриновић на Брачу, грађено од 1924. до 1927. године.

Вајара Тома Росандић поклонио је 1955. године кућу у којој је живео и радио од 1929, са својим одабраним радовима граду Београду.