Ти односи заправо не почињу 1836. године, када је Аустрија, као прва од великих сила, упутила у Кнежевину Србију свог званичног дипломатског представника. Они обухватају веома дуг хронолошки лук који је започео још у првим деценијама XVI века, продором Турака у средњу Европу, српским сеобама на север, делимичним проширењем Хабзбуршког царства на области у којима су живели Срби и стварањем Војне крајине, својеврсног бедема према ширењу Османског царства. Срби ће и у наредним вековима наставити своје сеобе и масовно учествовати у свим хабзбуршко-османским ратовима вођеним на простору Балканског полуострва, све до краја XVIII века, у искреној нади да ће се уз помоћ Царевине ослободити турске власти.

Аутори су изложбом, као и пратећим, врло исцрпним каталогом изложбе, покушали да прикажу управо ту димензију густо испреплетаних, блиских, али у исто време компликованих односа два народа, тиме не занемарујући политичке супротности које су на крају довеле до рата.