Четворојеванђеље је отиснуто 1552. у Београду, у штампарији коју је Дубровчанин Тројан Гундулић откупио од кнеза Радише. Штампао га је јеромонах Мардарије из Мркшине цркве.
Гундулићева штампарија и делатност, као и рад других штампарија средином XVI века, уз обнављање цркава и оживљавање рада Пећке патријаршије, сведочанство су својеврсне националне и културне ренесансе српског народа.
На сто година по паду Смедерева, престоног града Деспотовине, две деценије после турске опсаде Беча и десетак година по оснивању Будимског пашалука, Срби су, користећи редак и повољан тренутак толерантног односа Османлија, сабрали све снаге да се одрже на ветрометини, да обнове сећања на саме себе, и да их као најдрагоценији аманет предају свом потомству. То је био легат који траје у темељима свих каснијих покрета и буна, коначно и обнове, васкрса српске државе.