Заглавље орачког барјака обострано је осликано сценама земљорадничких послова: с једне стране је приказано копање, са друге орање. Пратећи текст је исти на обема странама: "Ову хорукву (барјак) израдила је општина руфета (еснафа) орачког и приложила га у храм св. оца Николаја у вароши Земун, 1773. године".
Очигледно је да је у Земуну, поред занатлијских и трговачких цехова, постојало и удружење земљорадника (орача). Ово је утолико интересантније уколико се зна да су тзв. слободни војни комунитети оснивани као занатске и трговачке оазе, где су граничари размењивали и продавали своје пољопривредне производе. Црква св. Оца Николаја у Земуну, којој је барјак био намењен, представља најстарији црквени објекат на територији Земуна, шире и Београда, настао између 1725-1731, на месту много старијег православног храма. У цркви се и данас налазе еснафски барјаци, додуше другачијег типа: рађени на тканини и осликани представама светаца, еснафских патрона, ношени су на литијама и о славама. Поред прилагања чисто еснафских симбола и знамења у храмове, богати земунски трговци и занатлије поклањали су црквене предмете, књиге и иконе. И данас се у старом земунском храму налази сребрни дискос, поклон рибарског еснафа 1732, што указује на врло рани настанак струковног удружења земунских рибара, далеко пре доношења еснафске Привилегије.