Улица адмирала Гепрата, близу Балканске улице, снимљена тако да се у продужетку види Улица Гаврила Принципа (у то време Босанска). С леве стране је зграда Велике пиваре, подигнута 1839. године, а десно зграде на непарној страни улице које данас више не постоје.
Улица адмирала Гепрата, близу Балканске улице, снимљена тако да се у продужетку види Улица Гаврила Принципа (у то време Босанска). С леве стране је зграда Велике пиваре, подигнута 1839. године. У великој сали ове зграде, одржаване супозоришне представе, током треће четвртине 20. века.
Улица адмирала Гепрата, близу Балканске улице, снимљена тако да се у продужетку види Улица Гаврила Принципа (у то време Босанска). С леве стране је зграда Велике пиваре, подигнута 1839. године. У великој сали ове зграде, одржаване супозоришне представе, током треће четвртине 20. века.
Угао улица Адмирала Гепрата и Добрињске. С леве стране је једна од кућа у порти Вазнесенске цркве, подигнута у 19. веку, која постоји и данас.
Улица адмирала Гепрата од Балканске према Улици кнеза Милоша, близу угла са Добрињском улицом. С леве стране је вишеспратница која и данас постоји на броју 15, а до ње једна од кућа у порти Вазнесенске цркве, подигнута у 19. веку, која постоји и данас.
Улица адмирала Гепрата од Балканске према Улици кнеза Милоша (у то време Милоша Великог) , близу угла са Добрињском. Вишеспратнице са леве, непарне стране, и данас постоје на бројевима 11 и 15.
Улица адмирала Гепрата од Балканске према Улици кнеза Милоша (у то време Милоша Великог). Вишеспратнице са леве, непарне стране, и данас постоје на бројевима 11 и 15.
Улица адмирала Гепрата од Балканске према Улици кнеза Милоша (у то време Милоша Великог). Скоро ниједна од зграда дуж обе стране улице данас више не постоји. Коцка која је нагомилана на тротоарима, убрзо је заменила стару калдрму.
Улица адмирала Гепрата од Улице кнеза Милоша (у то време Милоша Великог) према Балканској. Лево је зграда Државног савета и Главне контроле, која је подигнута 1889. године према пројекту архитекте Душана Живановића. У згради, која је претрпела многе измене и доградње, данас се налази Министарство финансија Републике Србије.
Улица адмирала Гепрата од Улице кнеза Милоша (у то време Милоша Великог) према Балканској. Десно се види Вазнесењска црква, подигнута 1863, према пројектима Павла Станишића и Јован Ристића. Подигнута је првенствено за потребе војске, на иницијативу митрополита Михаила и уз одобрење кнеза Михаила Обреновића.
Булевар деспота Стефана (у то време Кнез-Милетина) на углу са Улицом Емилијана Јосимовића (у то време Змај Јовина). Види се неуређен терен на којем је убрзо подигнута зграда Ратничког дома, по пројекту архитеката Јована Јовановића и Живка Пиперског.
Симина улица, код угла са Улицом Емилијана Јосимовића (у то време Змај Јовина). Види се велико брдо на непарној страни Улице Емилијана Јосимовића, које је уклоњено и на чијем месту се данас налази зграда Ратничког дома.
Булевар деспота Стефана (у то време Кнез-Милетина), парна страна, од Скадарске према Цетињској улици. У даљини десно се види зграда Академије трговине подигнута 1929. године по пројекту архитекте Јосифа Најмана, у којој се данас налази Прва економска школа.
Почетак Булевар деспота Стефана (у то време Кнез-Милетина), током радова на просецању и нивелацији улице. С леве стране је празан простор на којем се данас налази плато испред Ратничког дома, а десно у даљини се виде вишеспратнице на углу са Скадарском улицом.
Булевар деспота Стефана (у то време Кнез-Милетина), парна страна, од Улице Браће Југовића према Франсуској (у то време Позоришна), у време радова на просецању и нивелацији улице. Десно се види Народно позориште.
Угао Булевара деспота Стефана (у то време Кнез-Милетина) и тек просечене Улице браће Југовића. Види се и свеже окречена зграда данашњег биоскопа "Балкан", подигнута између 1867. и 1870. На фасади је још увек читљив натпис "Опера". У овој згради је крајем прве деценије 20. века радила Београдска опера, по којој је име добио и хотел, такође у њој смештен.
Булевар деспота Стефана (у то време Кнез-Милетина), парна страна, од Скадарске улице. Виде се радови на пресецању Улице браће Југовића, као и зграда данашњег биоскопа "Балкан", подигнута између 1867. и 1870. На фасади је још увек читљив натпис "Опера". У овој згради је крајем прве деценије 20. века радила Београдска опера, по којој је име добио и хотел, такође у њој смештен.
Булевар деспота Стефана (у то време Кнез-Милетина), парна страна, од угла са Скадарском улицом. Снимељено након што су завршени радови на просецању и нивелацији улице. У даљини се види зграда Народног позоришта.
Булевар деспота Стефана (у то време Кнез-Милетина), парна страна, од Цетињске према Скадарској улици. Виде се радови на просецању и нивелацији улице, а у даљини зграда Народног позоришта.
Булевар деспота Стефана (у то време Кнез-Милетина), парна страна, од Цетињске према Скадарској улици. Виде се радови на просецању и нивелацији улице, а у даљини зграда Народног позоришта.