Највише огласа и реклама је објављивано у недељницима штампаним од 1926. до 1936. у Земуну: Сремски гласник, Земунски весник, Земунски гласник, Сремски одјек, Наша реч. Временом су се и читаоци и оглашивачи оријентисали на београдску штампу, на Политику, Правду и Време, новине које су имале велики број читалаца широм Краљевине. Непосредно после Првог светског рата, земунски трговци и индустријалци су настојали да се повежу са дугогодишњим партнерима са простора некадашње Аустроугарске, па су се оглашавали и у листу Србија, који је од почетка 1919. године излазио у Сремској Митровици. Огласи се могу наћи и у листовима који су се периодично појављивали: Илустровани лист, Жена и свет, Жена данас и Народно благостање.

Први светски рат је започео аустроугарским нападом на Београд 28. јула 1914. године. Међутим, мало је познато да је последње примирје у том рату потписано управо у Београду, чиме се симболично и затворио круг Великог рата, који је окончан тамо где је и започео, у Београду. Два дана након примирја потписаног са Немачком на Западном фронту, 13. новембра 1918. у згради Управе фондова, данашњег Народног музеја у Београду, потписана је Војна конвенција о примирју у Угарској, у 23 часа и 15 минута. Потписници су били војвода Живојин Мишић, генерал Пол Анри и пуковник Бела Линдер. Тема предавања биће околности које су довеле до потписивања примирја, војна и политичка ситуација у Београду, Србији и Угарској у октобру и новембру 1918, као и личне судбине учесника у тим преговорима.

НАЗИВ: Jaвна набавка мале вредности: опрема за културу
БРОЈ ЈАВНЕ НАБАВКЕ: 3/14
ДОКУМЕНТИ: ПОЗИВ ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПОНУДА И КОНКУРСНА ДОКУМЕНТАЦИЈА

Током Првог светског рата престоница Краљевине Србије - Београд, преживео је две аустро-угарске окупације. Прву, тринаестодневну у децембру 1914, и другу, многу дужу и трагичнију, од средине октобра 1915. до новембра 1918. године.

Град је изложен систематском терору, денацификацији, пљачки, а Београђани су преживели Голготу егзистенцијално угрожених, понижених и гладних становника града коме је пресуђено да постане тријумфални симбол и добитни улог Хабзбуршке монархије.

Прича о страдању, судбини појединаца, цивила, пре свега жена и деце, као и о варварству и одсуству историјске одговорности егзекутора је, чак и у колективној свести победничких српских ратника потиснута у други план и до данашњих дана скоро заборављена.

Почетком октобра 1915. године почиње велика офанзива Централних сила на Србију под командом немачког фелдмаршала Аугуста фон Макензена. Београд је нападан из два правца: Аустроугарска војска ка Доњем граду, Јалијама и Дорћолу, а немачке трупе преко Аде Циганлије и Чукарице ка Дедињу. После више дана огорчених борби, падом Торлака, Београд је заузет. Српска војска наставиће свој мукотрпни пут преко Албаније ка Крфу, а преосталим становницима Београда предстоје тешки дани окупације.

Одбрана Београда на простору Чукарице испричаће неке од најлепших прича о храбрости, пожртвовању, племенитости и човекољубљу које се и данас чувају у сећањима чукаричких породица. Никада до тада, Чукарица и Баново Брдо нису се сусрели са тако страховитим разарањем, али је та национално мешовита колонија поносних Београђана и поред свега успела да опстане на свом парчету земље поред Саве.