- Клуб љубитеља историје Београда
Под окриљем Музеја града Београда више од 40 година ради Клуб (Трибина) љубитеља историје Београда. Основан је на иницијативу утицајних суграђана, поклоника неговања градске културне баштине. Његов настанак је пре свега израз жеље старих Београђана да имају своје грађанско удружење, у коме би се састајали и евоцирали догађаје из занимљиве и бурне прошлости града, у намери да се сачувају приче о људима који су живели у њему и својом делатношћу оставили дубок траг.
Идеја о оснивању Клуба би остала само идеја да је нису прихватили Управа и кустоси Музеја града Београда, пре свих Надежда Андрић, историчар књижевности. У личном контакту, обилазећи старе београдске породице предлагала им је да буду међу оснивачима Клуба. Први састанак је организован у просторијама Музеја града Београда, 18. априла 1966. године. Клупска окупњања су била врло привлачна за грађанску интелигенцију, посебно за оне генерације које су стасавале пре Другог светског рата, асоцијативно их везујући за елитистичке клубове капиталистичке Европе. Чланови Клуба су себе доживљавали као репрезентативни део јавног мњења, гајећи посебне узајамне односе, успоставњене на осећању поверења и привржености.
Годину дана по конституисању Клуба љубитеља историје Београда донет је Правилник о његовом раду (8. V 1967). У њему су дефинисани задаци, организација и функционисање Клуба, као и права и дужности чланова Клуба. Приоритети су били афирмација љубави према граду, његовој историји и традицији, евоцирање успомена на људе, догађаје и богату баштину града. Од посебне важности је било лобирање за Музеј града Београда, с циљем да се прикупљају подаци, чињенице и материјална културна добра неопходна за разумевање историје града. Састанци се одржавају једном месечно, сваког првог понедељка у месецу (осим преко лета). Из административних разлога Клуб је морао да промени назив у Трибину љубитеља историје Београда (1989), иако је концепција рада остала непромењена.
Секретари Клуба љубитеља историје Београда били су стручњаци Музеја града Београда, Надежда Андрић, Богданка Новаковић и Гордана Цветковић. Настојало се да се предавања не понове, а да буду актуелна у тренуцима организовања, водећи рачуна да се одређене годишњице – јубилеји обележе на одговарајући начин.
Тематика предавања покрива врло широку лепезу дивергентно стручно-научних области. Предавачи су били кустоси, просветни радници, публицисти, професори универзитета и еминентни научници који су на аутентичан и зналачки начин проналазили пут до слушалаца, своје публике.
{gallery}1966:180:180:0:2{/gallery}