Изложба Metahousing аутора Милоша Спасића, кустоса Музеја града Београда ушла је у селекцију 35. салона архитектуре, који организује Музеј примењене уметности у Београду. Дизајн изложбе биће представљен на два илустративна паноа у категорији Експеримент и истраживање, а каталог изложбе је ушао у селекцију публикација о архитектури објављених 2012. године.
35. салон архитектуре ове године наступа са слоганом Још увек имамо архитектуру... и траје од 27. марта до 30. априла у Музеју примењене уметности. На конкурс за 35. салон архитектуре пријављено је 238 радова. Селекциона комисија је за излагање одабрала 141 рад, а у конкуренцији за награде су 93 рада. Жири који се састоји од угледних домаћих и интернационалних архитеката доделиће престижни Grand Prix као и награде по категоријама: архитектура, урбанизам, ентеријер, експеримент и истраживање, гост, публикације. А од ове године биће додељиване и две нове награде: за архитектонску критику и за фотографију.
Свечано отварање и додела награда одржаће се у среду, 27. марта у 19 часова у Музеју примењене уметности.
Музеј града Београда Вас позива на предавање:
Интерполације 2: Зора Петровић (1894-1962): Живот исписан бојом
Предавач: мр Нада Сеферовић
Четвртак, 14. март 2013, у 19 часова
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Предавање се одржава у оквиру истоимене изложбе која се може погледати у малој диванхани Конака кнегиње Љубице. Изложба је друга из серије изложби под називом Интерполације - чији је аутор кустоскиња мр Нада Сеферовић - којом Музеј града Београда жели да пружи могућност јавности да се барем делимично али континуирано упознаје са богатом збирком савремене уметности која се налази у њеном фонду. Кроз низ малих изложби - од једног до три дела наших значајних уметника – интерполираних у поставке музеја у саставу МГБ – јер Музеј нема простор за сталну поставку својих основних збирки у оквиру које би та дела онда могла бити изложена – желимо да подсетимо наше суграђане да је у нашем граду постојала, али и даље постоји, веома жива , плодна и значајна активност у домену визуелног стваралаштва, активност која врло често по својим дометима превазилази границе нашег града и наше земље. Овог пута вам представљамо две слике наше еминентне уметнице Зоре Петровић чије је дело значајно обележило уметност половине 20 века.
Они који су је познавали, који су имали срећу да са њом поделе један део животног пута, сећају се уметнице смелог, страсног, импулсивног, динамичног темперамента. Доживљавали су је као особу великих крајности, велике усамљености и велике емотивности, али и као жену која се свом снагом непоколебљиво бори за своје право на уметност, за своје право на живот и љубав. Њена нестрпљива али бујна природа захтевала је резултате одмах, у једном даху. Лазар Трифуновић је забележио да се та „мајушна и наизглед слабашна жена, кратковида, нервозна и плаховита претварала пред мотивом и платном у једну друкчију природу: снажну, склону великом формату и широком гесту, занету сопственим доживљајем и потпуно предану колористичкој експресији".
Изложба је отворена до краја месеца марта.
Изложба Иво Андрић – писац и/или дипломата наставља путовање по Шпанији - следећа станица је Јавна библиотека Manuel Alvar у Мадриду. Ово је завршно гостовање ове изложбе у Мадриду, после библиотека Ваљекас и Фуенкарал.
Изложба ће бити отворена у среду 13. марта у 19 часова, а отвориће је Исабел Росел, генерална директорка за лепе уметности, књиге и архиве локалне владе Мадрида. На отварању ће говорити и амбасадор Републике Србије у Шпанији, Данко Прокић и директорка Музеја града Београда, Даница Јововић Продановић.
У 2013. години биће настављен и завршен итинерер гостовања изложбе „Иво Андрић – писац и/или дипломата", започет у Години Иве Андрића, 2011/2012. У јануару 2013, изложба је гостовала у Националној библиотеци Грчке у Атини, а ове године предстоје, осим завршне свечаности у Мадриду, и гостовања у Риму, Берлину и Марсеју.
Изложба Иво Андрћ - писац и/или дипломата је реализована уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије и Града Београда.
Основна школа „Светислав Голубовић Митраљета" из Батајнице већ три месеца учествује на креативним радионицама Дечјег клуба Музеја града Београда у Конаку кнегиње Љубице.
Наставница математике Александра Даниловић и наставница историје Љиљана Комазец су од децембра 2012. до марта 2013. довеле 5 група ученика 5. и 7. разреда на креативне радионице Београвирање и Моја дама из 19. века. Кроз ових пет радионица прошло је 68 ђака.
Креативна радионица Београвирање осмишљена је у склопу изложбе Брег за размишљање – Београд на гравирама од 16. до 19. века. У оквиру ове радионице организовано је вођење кроз изложбу, а потом су учесници правили своје гравире Београда или неког његовог дела за који су посебно везани или који сматрају значајним.
Моја дама из 19. века је радионица која се у Музеју града Београда организује већ дуже време. Циљ радионице је да се деца кроз разговор и креативан рад боље упознају са модом и културом епохе као и изгледом одеће кнегиње Љубице и угледних Београђанки средином 19. века. Практични део радионице се састоји од кројења делова српског грађанског костима и облачења лутки.
После одржаних радионица Београвирање, наставнице су у оквиру своје школе организовале изложбу дечјих радова, тако да су и осталим ученицима њихове школе могли да пренесу део атмосфере са радионица. Ускоро планирају и изложбу радова са радионица Моја дама из 19. века.
Деца и наставнице су се са радионица враћали пуни утисака. Ова основна школа је одличан пример како се образовне установе и установе културе могу повезати у реализацији заједничког циља, а то је образовање младих.
Музеј града Београда се придружује међународној културној кампањи Дан солидарности музеја - 4 март, покренутој од стране платформе CULTURESHUTDOWN коју је до сада подржало преко 160 установа из нашег региона и света.
Иницијатива Дан солидарности музеја – 4 март и акција подршке одржава се у знак солидарности због ситуације у којој су се нашле институције културе у Босни и Херцеговини, Њихов национални музеј, Земаљски музеј у Сарајеву, затворен је пре шест месеци, након 124 године рада. Због нерешених правних статуса и финансијских потешкоћа слична судбина могла би да задеси и шест других установа културе у БиХ.
Акција има за циљ и да се скрене пажња јавности на актуелно стање свих музејских институција у региону, које представљају културне стубове друштва.
Ова иницијатива отвара и питање веома лоше ситуације у којој се налазе и музеји у Србији. Народни музеј у Београду и Музеј савремене уметности у Београду већ се дуго налазе у процесу „реконструкције“, док је зграда у Ресавској 40б, добијена за коначан смештај Музеја града Београда, потпуно занемарена, остављена да пропада, без даљих планова за наставак радова на пресељењу нашег Музеја.
Од фотографија недоступних културних добара из свих институција и појединаца које су се подржале ову иницијативу биће реализована виртуелна изложбе коју ће посетиоци моћи да погледају на адреси www.cultureshutdown.net
У среду, 27. фебруара, у 19 часова у Конаку кнегиње Љубице
биће одржана промоција нове публикације Музеја града Београда:
Разне успомене Константина А. Јовановића на владаре Србије и Црне Горе 19. века
На промоцији ће говорити:
Даница Јововић Продановић, директорка Музеја града Београда
др Радомир Поповић, историчар
мр Игор Борозан, историчар уметности
МА Данијела Ванушић, историчарка уметности, кустоскиња Музеја града Београда
У четвртак, 21. фебруара, у 12 часова извден је јубиларни 200-ти програм На кафи код кнегиње Љубице.
Гранд кафа, која је већ три године подржава овај програм и Музеј града Београда, овим поводом је позвала представнике медија и уприличила мали коктел.
Музеј града Београда је веома поносан на успех који је ова јединствена монодрама постигла и на интересовање које и даље изазива у јавности. Музеј града Београда је такође захвалан Гранд кафи што је препознала значај овог програма, помогла да траје већ четврту годину заредом и нада се да ће се ова успешна сарадња наставити и убудуће на обострано задовољство, али и на задовољство публике.
Овим програмом представља се Конак кнегиње Љубице и живот у Београду у време владавине династије Обреновић на помало неуобичајен начин. Наташа Поповска, историчарка уметности и виша кустоскиња, обучена у костим из периода кнегиње Љубице као домаћица своје палате дочекује посетиоце. Поред основне историјске приче, кнегиња приповеда о томе како су се облачиле српске владарке, како су водиле домаћинство, васпитавале децу, какве су украсе стављале на косу... У току представе служи се кафа у традиционалним филџанима и ратлук. За ову прилику отворена је диванхана, централно место у Конаку где су се традиционално дочекивали гости и испијала кафа.
Овај програм који је први пут промовисан у време трајања Дана европске баштине 2009. године постао је део сталне понуде Музеја града Београда, а 2011. уведено је и извођење на енглеском језику.
Испод чекића Музеја града Београда изашла је нова публикација - мемоари архитекте Константина А. Јовановића, под називом Разне успомене Константина А. Јовановића на владаре Србије и Црне Горе 19. века. Оригинални рукопис, писан 1917, приредила је за штампу историчарка уметности, кустоскиња Музеја града Београда, Данијела Ванушић.
Константин А. Јовановић припада генерацији српских архитеката школованих у престижним европским центрима, који су на прелазу два века својим градитељским рукописом изменили оријенталну физиономију београдске вароши. Рођен је 1849. године у Бечу као најстарије дете првог српског фотографа и литографа Анастаса Јовановића, а касније и двороуправитеља кнеза Михаила.
Познат углавном по свом високом образовању и богатом архитектонском опусу, Јовановић је до сада био тајанствен по питању сопственог искуства и сећања. Сачувани рукопис у коме је осветлио епоху, описао савременике и додатно истакао значај своје породице у оквиру националне историје, умногоме доприноси и његовом бољем упознавању. У Успоменама Јовановић описује историјска, друштвена, политичка и културна збивања из живота кнежева Милоша и Михаила у емиграцији у којима је његов отац непосредно учествовао, а чијих је прича он био сведок. Даровито написано оригинално литерарно дело представља ретко сведочанство једног недовољно познатог периода српске историје.
Рукопис који је на објављивање чекао више од пола века овом публикацијом први пут излази на светлост дана. Књига у издању Музеја града Београда намењена је читаоцима стручне и шире јавности са жељом да она постане предмет интересовања и могуће полазиште будућих истраживања.
Промоција књига биће одржана у среду, 27. фебруара, у 19 часова у Конаку кнегиње Љубице.
Ове године се државни празник Сретење прославља два дана, 15. и 16. фебруара и то нерадно. Музеј града Београда је одлучио да један од ова два дана своје музеје отвори за посетиоце.
Музеј Иве Андрића и Конак кнегиње Љубице неће бити отворен за посету у петак, 15. фебруара. У суботу, 16. фебруара ови музеји ће радити по свом устаљеном радном времену, од 10 до 17 часова.
Добродошли у Музеј града Београда!
Сребрна пахуљица која је у петак стигла из Сарајева потврда је још једне успешне међуинституционалне сарадње.
Жири публике 28. међународног фестивала Сарајевска зима 2012. доделио је награде Сребрна пахуљица Сарајевскe зимe. У категорији за најбоља остварења на пољу визуелне уметности Сребрну пахуљицу добила је изложба Богдан Богдановић / Уклети неимар.
Изложба Богдан Богдановић / Уклети неимар била је представљена у галерији Collegium artisticum у Сарајеву, у оквиру манифестације Сарајевска зима, од 16. до 29. фебруара 2012. Изложбу су реализовали Музеј града Београда, БИНА и Архитектонски центар из Беча.
Награде је добитницима уручио председник Жирија публике проф. др. Томислав Ишек у петак, 8. фебруара 2013. године.
Упркос тешкој финансијској ситуацији у којој се данас налазе институције културе, Музеј града Београда је успео да пронађе начин да барем делимично санира део једног од својих објеката.
Готово сви објекти Музеја града Београда већ неколико година чекају у реду за делимичну или комплетну реконструкцију. Уз подршку Градске општине Стари град као и великодушне донације предузећа „Ратко Митровић – нискоградња" и LHR д.о.о., Музеј града Београда је прошле године започео и успешно завршио санацију крова амама у Конаку кнегиње Љубице.
Амам у Конаку кнегиње Љубице је један од неколико сачуваних амама у Београду. После ове санације Амам је поново заблистао и отворен је за посету.
Подсећамо да је уз подршку Града Београда урађена декоративна расвета Конака кнегиње Љубице. Захваљујући овој расвети Конак је ноћу добио бајковит изглед.
Дечји клуб Музеја града Београда је ове године зимски распуст провео активно.
У оквиру изложбе Брег за размишљање организована је креативна радионица Београвирање на којој су се деца упознавала са историјом гравира Музеја града Београда и правиле своје гравире Београда у техници линореза.
Дечји клуб је током зимског распуста, када деца имају много више слободног времена, организовао низ радионица. Одржане су 3 радионице по слободном позиву, а ван распуста су организоване 3 радионице за школе. По одзиву и реакцијама деце, родитеља и наставника закључујемо да је ова радионица добро замишљена и успешно реализована.
Ускоро ћемо на нашем сајту направити и виртуелну изложбу радова са ових радионица.
Слава Музеја града Београда, Свети Ермил и Стратоник, 26. јануара, ове године пада у суботу. Музеј ће Славу обележити у кругу запослених у Конаку кнегиње Љубице.
Из тог разлога музеји у саству Музеј града Београда, Музеј Иве Андрића и Конак кнегиње Љубице, ће у суботу 26. јануара бити отворени за посету од 14 часова, а редовни програм На кафи код кнегиње Љубице се за ту суботу отказује.
Поводом информације о лошем стању саркофага у Земунском парку коју су медији објавили, Музеј града Београда даје обавештење за јавност. У петак, 18. јануара, кустос античке збирке и службеник из Одељења за односе са јавношћу Музеја града Београда изашли су на терен. У присуству телевизијске екипе Студија Б том приликом је установљено да саркофаг није затрпан ђубретом, тачније и саркофаг и тај део парка били су чисти.
Римско насеље Таурунум које се налазило на територији данашењег Земуна имало је две некрополе. Једна некропола се налазила уз Западну капију, што је данас потез од Синђелићеве и Његошеве улице и настављао се Бежанијском улицом, а друга уз Јужну капију која је излазила на данашњи Земунски парк. До сада нису рађена систематска археолошка истраживања овог насеља. До свих налаза се долазило случајним ископавањима. Грађевинским радовима 1959. године на углу Синђелићеве и Његошеве улице откривени су гробови. Народни музеј у Земуну је тада приступио заштитном археолошком ископавању и утврђено је су да су у питању три гроба, два женска и један мушки. Један од скелета био је похрањен у саркофагу. Том приликом сви предмети пронађени у ова три гроба су инвентарисани и унети у Народни музеј у Земуну, а саркофаг је пребачен у Земунски парк. Народни музеј у Земуну је 1968. године ушао у састав Музеја града Београда као Завичајни музеј Земуна и том приликом је цео фонд реинвентарисан.
Као покретно културно добро саркофаг се налази у надлежности Музеја града Београда. Због добро познатог проблема Музеја града Београда, а то је недостатак простора, како за сталну поставку тако и за депое за чување културних добара, саркофаг није могуће пренети у просторије у којим би се чувао или излагао. У циљу исправљања наслеђеног пропуста, нерегистровању овог налаза, Музеј града Београда, односно кустос - стручни сарадник за покретна културна добра изван Музеја ће у сарадњи са кустосом античке збирке обавити неопходне послове заштите, а затим у сарадњи са ЈКП „Зеленило – Београд" културно добро заштитити и обележити. Овом приликом позивамо Општину Земун и Град Београд да нам помогне да ово културно добро буде на достојанствен начин обележено и представљено јавности. Земунски парк може остати место на ком би оно било изложено.