Вести и најаве (131)
Children categories
У среду, 28. фебруара 2018. године, у Универзитетској библиотеци у Генту, отворена је изложба „Иво Андрић-између писца и дипломате“, коју је приредио Музеј града Београда, уз помоћ Министарства културе и информисања.
Ова изложба, која је у сарадњи са бројним ДКП Р. Србије гостовала широм света, а у новембру 2017. године, у сарадњи Мисије Р. Србије при ЕУ и регионалне канцеларије Аутономне покрајине Friuli Venezia Giulia, представљена је у Бриселу.
Потом је на иницијативу Амбасаде Р. Србије у Биселу и уз сагласност италијанске стране, започела је своје представљање у другачијем окружењу.
Циљ Амбасаде је да изложбу види и шири круг него што је дипломатски, те је фокус овога пута на студентима факултета у Белгији.
У Генту постоји Одсек за славистику, а у оквиру њега и Група за српски језик, где као професор и лектор ради Слободанка Моравчевић, наша држављанка, која је умногоме и допринела организацији изложбе.
Изложба је постављена у Универзитетској библиотеци у Генту, у делу у коме је заступљена европска књижевност, којој припада и Иво Андрић. Осим 20 паноа, који прате живот и радни век Иве Андрића као дипломате, у библиотеци су биле изложене и књиге нашег нобеловца које библиотека има у свом фонду.
Изложбу је отворила Марина Јовићевић, амбасадор Р. Србије у Белгији, која је присутнима представила И. Андрића и на други начин од литерарног, који је њима познат, као дипломату.
Поред већег броја студената који уче на Групи за српски језик, отварању изложбе је присуствовао и декан Факултета уметности и филозофије у Генту, Марк Боне, као и представници Ректората, Интернационалног одељења и Одсека за славистику.
Након отварања изложбе, организован је мањи коктел, на коме су се присутни се послужили српским винима и ракијом, као и питама, у организацији Амбасаде Републике Србије.
План је да након Гента, изложба гостује и у Брижу и Антверпену, а настојаћемо да обезбедимо и гостовање на Факултету у Лувену, где је раније постојао Одсек за славистику.
Сајт Лепота живота, удружење грађана Клуб Лепота живота и Музеј града Београда позивају вас да учествујете на фото-конкурсу за изложбу фотографија на тему детаља у архитектури београдске сецесије „Сецесија – слобода стварања“. Изложба ће бити постављена у галерији „Карст“ у Музеју Јована Цвијића у Београду. Отварање је предвиђено за 19. мај 2018. у оквиру манифестације Ноћ музеја, а свечано затварање за 10. јун 2018. Светски дан сецесије, када ће бити организован и целодневни програм у Музеју Јована Цвијића.
Конкурс је отворен од дана објављивања на сајту lepotazivota.rs до понедељка 2. априла 2018. године до 24h. Све пријаве пристигле након овог рока неће бити узете у разматрање.
Жири у саставу Маја Медић фотографкиња, Клуб Лепота живота; Милена Секулић туризмолошкиња, Клуб Лепота живота; Мајда Сикошек историчарка уметности, Клуб Лепота живота и Ангелина Банковић историчарка уметности ће од фотографија пристиглих на конкурс одабрати 22 рада. Од одабраних фотографија жири ће три најбоље наградити публикацијама Музеја града Београда, улазницама за музеје у саставу Музеја града Београда и програм „На кафи код књегиње Љубице“.
Шта фотографисати
Да би вам олакашали потрагу припремили смо за вас списак зграда у Београду које су грађене у стилу сецесије, чијих архитектонских детаља и украса се очекују фотографије. Списак је на крају текста.
Пропозиције
Учесник може послати највише 5 фотографија, А3 формата (297 x 420 мм), у резолуцији 300dpi (за штампу). Назив фотографија садржи: име и презиме аутора, број фотографије (пример: milica_milic_01); у пропратном тексту имејла послати име, презиме и конктакт аутора; као и адресу и назив објекта са којег су детаљи (пример: Милица Мицић, имејл: milica@...; телефон: 06..... опис форографија: 1. milica_milic_01 – Hотел Москва, Теразије).
Слањем фотографија на конкурс аутори гарантују да су фотографије њихово ауторство (да нису позајмљене или преузете са интернета). Учешћем на конкурсу аутори фотографија пристају да оне буду искоришћене у промотивне сврхе изложбе и Светског дана сецесије, као и да буду објављене у каталогу изложбе.
Где и како послати фотографије
Фотографије за конкурс се шаљу искључиво преко апликације Wetransfer на имејл адресу Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели.
Поводом обележавања Националног дана Републике Србије и 80 година од оснивања дипломатских односа Србије и Бразила, у четвртак, 22. фебруара 2018. године, у 19 часова, у Палати Бурићи у Бразилији (Salão Branco, Palácio do Buriti - Distrito Federal) биће свечано отворена изложба „Иво Андрић – писац и/или дипломата“.
Музеј Козаре у Приједору, 9-26. фебруар 2018.
Аутор изложбе: Татјана Корићанац, кустос Музеја Јована Цвијића
Музеј града Београда је крајем 2017. године трајно поклонио Основној школи „Јован Цвијић“ у Брежницама код Приједора галеријски део изложбе о Јовану Цвијићу, премијерно постављене 2015. године у Галерији САНУ, поводом јубилеја 150 година од рођења научника (1865-2015). Изложба, којом је представљена Цвијићева богата биографија научника, географа угледног имена, професора и ректора Београдског унивезитета, председника Српске краљевске академије, почасног доктора и члана најстаријих академија и универзитета Европе, неуморног истраживача и путника, организована је у Галерији САНУ сарадњом Српске академије наука и уметности и Музеја града Београда и потом je гостовала у многим градовима Србије.
Предавач: Чедомир Васић, професор емеритус, Универзитет уметности у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Среда, 31. јануар 2018, у 17 часова, улаз слободан
Знаменити ликовни опус Анастаса Јовановића, настао средином 19. века и остварен помоћу тада актуелних визуелних средстава, на најбољи начин сведочи о времену, људима, њиховим идејама и хтењима. Најзначајнији део тог опуса чине литографије и фотографије које су својом ликовном обрадом и документарним својствима одговарале потребама наручилаца, али и важним циљевима у успостављању идентитета српске државе, промовисању националног ослобођења и јединства јужних Словена.
Предавач: мср Вељко Џикић, конзерватор Централног института за конзервацију
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
Среда, 24. јануар 2018, у 17 часова, улаз слободан
На предавању ће бити представљен процес дигитализације фотографија из Фонда Анастаса Јовановића Музеја града Београда, који чува највећу збирку уметникових фотографија и талботипија. Процес дигитализације спроведен је током 2016. године у Централном институту за конзервацију, поводом реализације пројекта обележавања јубилеја 200 година од рођења Анастаса Јовановића. Дигитализација има изузетан значај за распрострањеност фотографског опуса Анастаса Јовановића, чиме се драстично повећава доступност грађе како истраживачима, тако и широј публици. Такође, дигитализација је препозната и као мера превентивне конзервације, јер смањује потребу за физичком манипулацијом предмета, што доприноси дугорочној конзервацији грађе.
Предавач: мр Јелена Пераћ, музејски саветник Музеја примењене уметности у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
17. 1. 2018. у 17ч, улаз слободан
Током педесетих година XIX века у Бечу је деловала уметничка радионица коју је водио Анастас Јовановић. Иако документација о њеном пословању није сачувана, обим и врста делатности радионице-атељеа могу се реконструисати на основу више извора.
Предавач: др Радомир Ј. Поповић, виши научни сарадник Историјског института у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
8. 1. 2018. у 17ч, улаз слободан
Песма Што се боре мисли моје једна је од најпопуларнијих староградских композиција. У литератури се уврежило мишљење да је аутор, кнез Михаило, песму посветио својој љубави и сестричини Катарини Константиновић. У новије време настало је тумачење да је кнез песму, ипак, посветио принцези Клеопатри Карађорђевић.
Предавач: др Тијана Борић, Факултет уметности у Нишу
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
13. 12. 2017. у 17ч, улаз слободан
Дворски комплекси српских владара као најрепрезентативније градитељске и уметничке целине забележени су и у плодној фотографској заоставштини Анастаса Јовановића. Анастасово интересовање и потреба за фотографским овековечавањем српских владарских седишта династије Обреновић рефлектује широко распрострањену европску праксу бележења националних и династичких топоса.
Предавач: Проф. др Саша Брајовић, Филозофски факултет у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
6.12.2017. у 17ч, улаз слободан
Предавање је посвећено портретима црногорских владара Петра II и Данила I Петровића Његоша које је Анастас Јовановић створио од 1846. до 1860. године. Уметник је 1847. израдио литографски портрет Петра II Петровића Његоша, који је постао фронтиспис Горског вијенца 1847. и, ускоро, још једну литографију са владичиним ликом. Одавно упознат са изгледом и функцијом владарских портрета, до тада представљан у архијерејском орнату, Његош је желео да се представи и буде запамћен у црногорском народном оделу. Јовановић, у складу са Његошевим тежњама и националном идејом која је уобличила владарску презентацију у Европи током 19. века, креира портрет Његоша као националног владара. Истовремено, приказује га и у складу са кодовима традиционалне владарске презентације и идеализације. Сарадња Његоша и Јовановића прати се до јесени 1851, када настаје талботипски портрет и, према њему, литографија. И ови портрети приказују Његоша у црногорској ношњи и деловима европског грађанског одела, чиме се потврђују различити културни обрасци које је заступао у својој презентацији, као и у укупном деловању. Јовановић је заслужан и за концептуално креирање репрезентативног Његошевог портрета који је начинио бечки сликар Јохан Бес.
Сарадња књаза Данила I Петровића Његоша и Анастаса Јовановића почела је у Бечу 1851. и трајала до смрти књаза 1860. Књаз Данило је био потпуно свестан значаја владарске представе и њеног пласирања путем нових медија, а Анастас Јовановић је умео да препозна књажеве циљеве и пажљиво изгради његову визуелну презентацију. Уметник креира представе Данила као младог Његошевог наследника, затим као потврђеног књаза и, потом, као међународно признатог и угледног владара Црне Горе. Приказује га у црногорској одећи и у војној униформи, са одликовањима које је добио од руског и аустријског цара. Књаз се представља као ратник са истакнутом сабљом, али и са спуштеним оружјем, чиме исказује своју мирнодопску политику и реформе. Концептуални креатор изгледа Ордена за независност Црне Горе, који му је и додељен, Анастас Јовановић је са поштовањем и разумевањем створио јасну и заокружену визуелну презентацију црногорског владара. Комплементарност владара и уметника створила је нека од најбољих дела Анастаса Јовановића и најбоље портрете књаза Данила.
Прочитај све...
Предавач: Мср Данијела Ванушић, Музеј града Београда
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
29.11.2017. у 17ч, улаз слободан
Највећи национални литографски уметнички подухват настао током 19. века били су Споменици Србски Анастаса Јовановића. Најављени као едиција од дванаест свезака „одељанија”, требали су да излазe у Бечу у равномерном размаку од два месеца. Предвиђено је да свака свеска садржи четири литографије, односно три портрета и једну историјску композицију и одвојен, на два табака штампан пропратни текст с краћим биографијама и описима историјских догађаја. На овај начин аутор је планирао да у речи и слици прикаже историју српског народа од најстаријих времена до 1847. године. Због разних невоља којима је био изложен, на првом месту неповерењу бечке цензуре, од најављених дванаест, у периоду од 1850. до 1852. у Бечу су изашле само прве четири свеске Споменика.
Компаративном анализом расположивих историографских извора и сачуваних радова уметника, припремних студија, цртежа, акварела и литографија, извршена је могућа реконструкција основне идејне замисли целокупног литографског подухвата. На овај начин је указано на ауторову скривену симболичну поруку едиције Споменици Србски која се услед израженог пропагандног дејства литографског медија и историјске тематике едиције, залагала за нововековно буђење српске нације и повратaк династије Обреновић на кнежевски престо у Србији.
Предавач: др Игор Борозан, Филозофски факултет у Београду
Конак кнегиње Љубице, Кнеза Симе Марковића 8
22.11.2017. у 17ч, улаз слободан
Аутопортрет у уметности Анастаса Јовановића настао je као процес динамичког самоoбликовања појединца и визуелна је представа уметникове самосвести. Испитујући границе фотографског медија, Јовановић се континуирано уписивао у медијски свет, креирајући своје сопство у складу са ширим друштвеним и културним окружењем. Попут својих аустријских колега, Анастас Јовановић се представљао као обичан грађанин, уважени државни службеник, и као достојан уметник (фотограф) уобличен у границама академског (ликовног) образовања. Збир великог броја уметникових аутопортретних представа уобличен је у форми вербално-визуелне Аутобиографије и заокружен у јединствену мозаичку целину. Сложеност уметниковог бића и његово визуелно дејство препознати су као последица његовог социјалног и културног уобличавања у дефинисаним оквирима епохе обележене многобројним политичким обртима и револуционарним медијским иновацијама. Користећи се виузуелним језиком нових медија уметник је истовремено потврђивао лични али и дефинисао национални, династички, етнички и верски идентитет на тлу модерне српске државе.
Музеј града Београда се са задовољством прикључује манифестацији Музеји Србије десет дана од 10 до 10 отварањем Музеја Паје Јовановића са продуженим радним временом.
Од 11. до 20. маја Музеј Паје Јовановића, Краља Милана 21/4, радиће од 10 до 22ч, сваког дана, осим недеље када ће радно време бити 10-14ч.
Очекујемо Вас!
Широм света, градови се налазе пред изазовима. На који начин може успети да се урбани простор и у временима његовог економског искоришћавања и приватизације изгради и одржи као заједнички простор друштва? Коју улогу играју уметност, култура, архитектура, самоорганизовано деловање и активизам у тим процесима?