Модел тржишног пословања Анастас Јовановић је прихватио већ на почетку уметничке каријере, услед лошег материјалног положаја у коме се нашао. Његов прагматични предузетнички дух и способност да сагледа актуелне друштвене и економске процесе који током 19. века захватају и област уметности, утичући на развој уметничког тржишта, били су кључни за покретање самосталне делатности и производње. Јовановић је, попут својих европских колега, прихватио и нове облике пословне културе успостављене с развојем капиталистичких односа, који су подразумевали сарадњу с посредницима у пласирању уметничких производа на тржиште и оглашавање путем масовних медија.

Јовановићева уметничка радионица деловала је као мала мануфактура, за коју се везују првенствено дела сакралне садржине. Поред тога, Јовановићево пословање обухватало је и производњу и дистрибуцију дела национално-патриотске садржине и употребних декоративних предмета. Развој његове комерцијалне делатности може се пратити до 1858. године, када Јовановић, након политичких промена, затвара радионицу и враћа се у Кнежевину Србију.