Двоструки карактер Анастасових радова појављује се у уметности као обележје епохе романтизма и преласка у реализам, а у ширем културном контексту као сведочанство о сврсисходној употреби медија којим сликовне представе доспевају до најширег круга заинтересованих прималаца. Епохална свест која краси Анастасово деловање на ингениозан начин спаја уметничко и документарно, две особине реалистичких и објективних сликовних призора и омогућује нама, данас, вишеслојно разумевање времена и кретања у коме су они настали као и потоња коришћења визуелних медија уопште.

Остаци прошлости оличени у појединим артефактима и свакодневним предметима постају градивни материјал за нове естетске или уметничке творевине.