Недавно публиковани мемоари Константина Јовановића, сина Анастаса Јовановића, бацају сасвим ново светло на то ко је била кнежева песничка муза. Наиме, реч је о једној немачкој принцези из аристократске породице Лихтенштајн у коју је кнез несрећно био заљубљен. Ако је судити према том извору, стихове је кнез могао написати крајем пете или на самом почетку шесте деценије 19. века. Приближно у исто време и независно од кнежевoг песничког надахнућа настала је композиција Што се боре мисли моје. Наиме, поводом петнаестог рођендана кнегиње Клеопатре Карађорђевић чешки композитор Алојз Калауз, који је у Србији боравио од 1843, компоновао је 1850. композицију Што се боре мисли моје. Средином педесетих година 19. века исту мелодију поново је компоновао Корнелије Станковић. Шездесетих година 19. века Станковићева композиција и кнежеви стихови редовно су извођени на баловима у Београду.

На предавању ће се указати на релевантност и важност мемоара као историјског извора, посебно успомена Анастаса и Константина Јовановића.