Чувени велики везир и задужбинар Мехмед-паша Соколовић поставио је темеље свог вакуфа у Београду највероватније 1567. године. Још увек није у потпуности познато шта је све Соколовић саградио у Београду. На основу сведочења путописаца, до сада је утврђено да је подигао најлепши комплекс каравансараја са безистаном, затим хамам који је важио за најзначајнији у граду, такође знаменити себиљ и две чесме. Већина његових задужбина била је лоцирана у Дугој чаршији (данашњој улици Цара Душана) и њеној близини са изузетком једине преостале грађевине вакуфа, чесме која се налази у Горњем граду Калемегдана.

Најславнији од свих објеката био је свакако везиров каравансарај са безистаном који је чинио једну од најмонументалнијих архитектонских целина османског Београда. Овај трговачки комплекс простирао се негде између данашњих улица Цара Душана, Тадеуша Кошћушког и Страхињића Бана и имао је знатног утицаја на економски развитак града током 16. и 17. века.

Крајем 17. и током 18. века у периоду сукоба и промена власти каравансарај је мењао функцију и постепено губио некадашњи значај. Последњи визуелни доказ о његовом постојању представља цртеж рушевина безистана из 1789. који се чува у Националном музеју у Будимпешти. Данас се на том локалитету налазе стамбени објекти, а некада очаравајући везиров каравансарај неправедно је пао у заборав.