Четири лонца и доњи део глачаног крчага чине део кућног инвентара словенске породице која је на брзину напустила дом, судећи по томе што су сви делови посуђа нађени уз камену пећ, на поду полуукопане брвнаре. Међусобно у свему различити, лонци указују на посуђе набављано наменски, од различитих грнчара, од којих сваки приликом израде уноси традицију лончарства краја из којег је потекао. На једном лонцу су препознатљиви утицаји грнчарства Велике Моравске, на другом радионица из јужне Паноније, на трећем рад словенских грнчара из околине Београда, на четвртом радионица Доњег Подунавља. Крчаг је направљен у традицији бугарских мајстора.
Посуђе је могло бити набављено од трговаца, или самих грнчара, можда о пазарном дану, на некој великој градској тржници. Да је у питању Београд средином X столећа, указује ''београдски тип'' гроздолике наушнице, откривен у слојевима засипања куће насталим након њеног напуштања, у другој половини X века.