Пар фибула типа Ређио-Емилиа којима је био прикопчан огртач, и итало-остроготска појасна копча, откривени су у гробу млађе особе. Иако израђени од различитог материјала, стилски припадају истом радионичком кругу западног Медитерана, друге половине V столећа. Сеобама готских племена преноси се старо умеће црноморских мајстора у изради предмета “ad usum barbarorum”. Тај мало груб, полихромни стил, подразумевао је шаренило које се у понтским античким радионицама постизало комбиновањем различитих материјала, облика и украса за сваки појединачни предмет, “по укусу варвара”. Зато се на копчи, и фибулама са геометријским, флоралним и зооморфним украсима и уметнутим црвеним полудрагим камењем, препознају делови германске ношње, у овом случају, вероватно, остроготске.