Реалистичан портрет човека, на измаку зрелог и на прагу позног периода живота, одаје утисак снаге и промишљене самоуверености. На основу представа на новцу утврђено је да приказује цара Маркина.
Цар Макрин (Imperator Caesarus Marcus Opellius Severus Macrinus Augustus, 217-218), је рођен 164. године у скромној породици, у Цезареји, лучком граду у Мауританији. Сматра се да је 217. Макрин убио цара Каракалу и наследио га на престолу. У знак одушевљења због убиства Каракале, Макрину су у Риму подигнуте многе статуе, иако он сам, као владар, никада није крочио на тло Италије. Током своје четрнаестомесечне владавине, Макрин је покушао да стабилизује унутрашње политичке прилике у Царству и поправи економску ситуацију. За нове намеснике провинција Паноније, Дакије и Мезије поставио је своје најближе сараднике, чије су му трупе остале верне до краја.
Упркос настојањима да ојача државу имао је непријатеље, нарочито међу војним заповедницима, чијим претераним захтевима није желео да удовољи. Суочен са побуном и проглашењем младог Елагабала (218-222) за цара, Макрин је, у нади да ће се спасити, обријао главу и браду. Међутим, био је издан, откривен и убијен. Елагабал је после убиства прогласио "брисање сећања" (damnatio memoriae); уследило је систематско уништавање и уклањање Макринових статуа, чиме се објашњава мали број портрета који се могу поуздано атрибуисати као Макринови.
Ова биста је откривена у атару села Болеч, у близини претпостављене трасе пута из Сингидунума ка Виминацијуму, код данашњег Ритопека, који је тада, могуће, био царски посед. Претпоставља се да је биста била наручена за вилу градског или рударског магистрата, у којој је и била постављена.
Макринов портрет израђен је у северијанском и постсеверијанском класицистичком стилу, са елементима новог, реалистичког стила, који тежи да представи унутрашњи живот личности. Биста цара Макрина је несумљиво антологијско дело римске портретне уметности.