Међу предметима који припадају времену старијег гвозденог доба, својом лепотом и монументалношћу издваја се појас раскошно декорисан геометријским мотивима и палметом. Највећи број сличних предмета потиче из случајно откривених гробница у доњем току Велике Мораве, територији на којој је, према штурим историјским изворима, живело племе Трибала. Неколико, такође случајних, налаза потиче из јужне Бачке, а два појаса од златног лима откривена су у кнежевској хумци код Новог Пазара, где су уз помоћ луксузних производа пореклом из јужноиталских грчких колонија поуздано датовани у крај VI, односно почетак V века старе ере. У већини случајева појасеви су налажени у пару, те се претпоставља да су тако и ношени. Ова врста луксузних украса представља један од најблиставијих производа праисторијске тореутике. Појасеви су без сумње производи домаћих радионица, настали под утицајем грчких или македонских занатлија. Та симбиоза локалних и страних, грчких, уметничких тежњи и концепција, јасно се одражава у избору орнаменталних мотива. Геометријски мотиви ромбова и свастике припадају аутохтоној традицији, и на простору Балкана су познати још од бронзаног доба, док је мотив палмете типичан за грчко подручје. Појава скупоцених предмета грчке провенијенције, односно производа од племенитих метала насталих радом локалних занатлија, документује нагли успон племенске заједнице Трибала, унутар које је током VI-V века старе ере дошло до издвајања слоја племенске аристократије - ''кнежева''. Богато декорисани појасеви, израђени по укусу и захтевима локалних моћника, показују да је за потребе тог сталежа, интензивном обрадом племенитих метала и врхунским достигнућима локалних занатлија, створена нека врста дворског стила.