Краљица Наталија Обреновић рођена је као Наталија Кешко 1859. у Фиренци. Отац јој је био руски пуковник Петар Кешко, а мајка принцеза Пулхерија од Молдавије. За кнеза, касније краља, Милана се удала 1875. и са њим је добила сина Александра (1976-1903). Била је кнегиња од 1875. до 1882. и краљица Србије од 1882. до 1888. Умрла је петог маја 1941. године у манастиру Сен Дени крај Париза и сахрањена на гробљу Ларди крај Париза.
Својим држањем за време српско-турских ратова (1876-1878), несебичном помоћи поданицима и рођењем престолонаследника Александра, краљица Наталија заувек је освојила симпатије српског народа и постала једна од најомиљенијих српских краљица. Остала је упамћена и као једна од највећих добротворки Београдског универзитета.